Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 08. јул 2017.

петак, 07. јул 2017.

Pesme /Ljubomir Simonovic/ Slovo o Svetlosti

НИК ВУЈИЧИЋ ОДРЖАО МОТИВАЦИОНО ПРЕДАВАЊЕ НА БЕЛОМ ДВОРУ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ   


Београд, 7. јул 2017 – Фондација Престолонаследника Александра за образовање и културу организовала је по други пут предавање Ника Вујичића, једног од најбољих мотивационих говорника на свету. Сва места у Белом двору била су испуњена до последњег, а предавање је привукло највише средњошколаца, менаџера, запослених друштвено одговорних компанија, као и представника дипломатског кора.
На самом почетку, присутне је поздравио Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар:
„Наш данашњи гост, Ник Вујичић, прави је пример одлучног човека који је показао да ништа није немогуће и да не треба одустајати од великих циљева иако се можда чине недостижним. Сигуран сам да ће његово предавање упутити изузетно значајну поруку свим нашим људима, да морамо да радимо на себи, да се не бојимо изазова и да само тако можемо да градимо бољу и срећнију будућност за све нас“, рекао је Престолонасленик Александар.
Познати говорник својим наступом мотивисао је присутне да не одустају од својих циљева ма колико они деловали неоствариви. Мотивациони говори подстичу нас да пружимо „више од максимума“, како у пословној, тако и приватној сфери живота. Осим личне мотивације, ово предавање присутнима је показало и шта су други способни да постигну само уколико имају одговарајућу подршку.
Ник Вујичић је Србин, рођен у Аустралији, мотивациони предавач светског реномеа рођен са тетра-амелија синдромом, генетским поремећајем којег карактерише недостатак сва четири екстремитета. Ник је био једна од првих особа са таквим инвалидитетом која је интегрисана у формалну школску установу. Са седамнаест година је почео да држи предавања о својим проблемима и основао непрофитну организацију „Живети слободно”. Дипломирао је рачуноводство и финансијско планирање. До сада је посетио више од 24 државе, а његова предавања је пратило више од 3 милиона људи. Аутор је четири књиге. Ожењен је и отац двоје деце. Више информација о Нику Вујичићу можете наћи на адреси www.nickvujicic.com
Фондација Престолонаследника Александра за образовање и културу захваљује се компанији Фриком, која је за присутне на предавању обезбедила сладоледе

Krpelj izlazi sam uz pomoć samo jednog sastojka

ISTORIJSKO I GENETSKO POREKLO SRBA, SRBI SU ILIRI

MASONI U VLADI SRBIJE KO STOJI IZA ZAVESE POGLEDAJ

Prelistavanje StB - gost Marija Đorđević, glavni urednik kulturnog dodat...





Објављено је 24.04.2017.
Voditeljka - Adriana Čortan
Domaćin - Aleksandar Gajšek

Vladika Porfirije - Strasti, cela emisija / Владика Порфирије - Страсти,...

четвртак, 06. јул 2017.

Одломак из књиге "ЛИТИЈА" / Белатукадруз

Белатукадруз, лето, Клисура јоргована, 2017.


ХИЉАДУГОДИШЊИ ПЉУСКОВИ

... Еј, ехееееееј!
Никог нема
да ме чује.
Годину. Две.
Десет година.
Хиљаду година.
Ејј, ехеееј!

***
Друге зовем а себе не чујем.
Вичем, без грла вичем.
Идем од дола до дола
и све вичем : тодора, тодора.
Воћку тресем овде,
а род на далеко пада....
Тодора, тодора...

***
Теби се обраћам,
теби
што не збориш
нити твориш,
а шта хоћеш то говориш.

***
Шта је исто као ја а нисам ја?
Ако сам млад - остаћу млад,
ако сам стар - остаћу стар;
имам очи - а не видим,
имам уши - а не чујем,
имам уста - а не једем,
имам срце - а не куца.
Све имам а говора немам.

Ни од чега другог немам страх,
само од кокошке.
Браните ме од кокошке,
немојте од паса!
Узенги, бенги,
у земљи лежим,
киша ме бије,


кишу бегенишем...

           
      =извор: Мирослав ЛУКИЋ   ЛИТИЈЕ
Песме Есмера Белатукадруза. - Едиција ЗАВЕТИНЕ   2008

  
Мали славуј из наше штале. Снимак Бранка Веддер

ЗМАЈЕВИ И БАКСУЗИ / по Стојану Богдановићу


      одломци из  поеме хоро(р)скоп   Стојана Богдановића 

Пек. Фотографија Бранке Веддер

6
Змај је измишљен
и он је у врху пирамиде.
Чијом заслугом,
тешко питање и изискује много времена
да се објасни,
а и глупо је,
овај пут ћемо то изоставити.
А други пут ако неко хоће
нека дрнда и о томе.
Чак и ја понекад дрндам вуну!

7
Змај је у ствари умишљен.
Он се у хоро(р)скопу добро сналази.
Прети репом.
Репоња.
Али реп му није до гуше као змији,
И не крије ноге чак и када лаже.
А лаже својски.
И то само крупно.
Зајебо је и Турчина и Гебелса.
Прети зубима.
Има и претећи поглед
хоро(р)скоп
као онај са долара
само што он не штампа доларе
него их отима,
и то од својих људи.
Тако му је мањи трошак.

8
У отимачини помажу му
његови бројни подрепаши, дупелисци,
вртирепке...
Кад неко од њих прдне
он се онереди
и очас се ту сјате разни балегари,
подгузне муве и друга сирота створења.
Лижу му гузицу,
увлаче се у њу.
Напољу је паклена врућина,
воле бре,
ладовину.
Најгоре је по народ и околину,
ако му неко стане на реп.
Ова наизглед симпатична животиња
појављује се и под псеудонимом Дракон.
Дракон је, иначе, био загуљен,
али је бар био змај.

9
У хоро(р)скопу нема ни баксуза,
реално њих има много.
Ових дана на ОИ навукли се наши баксузи.
Баксузирају све живо.
И то из ложе.
Нико се на то не ложи,
Осим Д.
али и она има своје тајне рачуне.
Није то тек тако.
Није за џабе.
Нема џабе ни код бабе.
Техничка влада би могла повући
Баксу из Рија,
Недоумица је велика,
Нико не зна где је штетнији
тамо или овде.
Изгледа да је свуда штетан.
Штеточина је штеточина,
још ако је баксуз,
онда је и једно и друго на квадрат!

        = извор: Стојан Богдановић: РАДУЈЕМ СЕ ШТО НИСАМ БОГ ,Песме
Прво издање, 2017.

Клисура јоргована. руине кучевског каменолома, кето 2017. Фотографија Бранке Веддер

Ljubomir Simonovic Pitalice

NIN intervju:Đorđe Balašević:Ovi su tu da nas dotuku





Објављено је 02.11.2016.
Đorđe Balašević, neprijatelj odranije poznat organima gonjenja

Ovi su tu da nas dotuku

Znam samo da je točak istorije na putu unazad pregazio jednu veliku priliku, optimizam, nepovratnu dobru energiju. I vratio nas u vreme demagogije, jeftinog populizma i retorike pune akcijaških parola, uravnilovke i prvih petoletki..., kaže Đorđe Balašević u intervju Olji Bećković za NIN, prvi put najavljujući novogodišnji koncert u Beogradu

Govorili ste nekada da bi vaš koncert mogao biti opasan i za vašu publiku za koju ste odgovorni, da li je danas manje opasno?

Mislim da nikad nije bilo opasno kao danas. Danas se podmeće, izmišlja, izvrće. I rešio sam da ne mitingujem puno na sceni. Ali ne zato što se plašim. Pre bih rekao da se gadim…Znam da botovima ovo zvuči prosto šokantno, i izvinjavam se što nisam našao blaži način da im to saopštim, ali eto, na svetu postoji još nekoliko naroda osim Hrvata i Srba. I svi će oni, sasvim izvesno, biti zastupljeni u Beogradu, 30. decembra

Ja sam tu da eventualno nekog nasmejem, možda rasplačem, tu sam ponekad da malo ohrabrim, da podignem moral, ali nisam tu da lažem. Ima već ko je plaćen za to. I sasvim dobro mu ide
Ekipa onih Slobinih odanih Jerotija Pantića, koje je navatavao po provinciji, obrukala nas je pred svetom toliko da više ne može. Tako da su Ovi tu još samo da nas dotuku, i da nas obrukaju i pred nama samima...

INTERVJU NEDELJE: Ljubomir Simović, književnik i akademik: Vučićeve dema...





Објављено је 13.07.2016.
INTERVJU NEDELJE: Ljubomir Simović, književnik i akademik

Pesme /Ljubomir Simonovic /Istocnice





Објављено је 02.11.2014.
Pesme /Ljubomir Simonovic /Istocnice
http://youtu.be/hj9sjm_YUJ8
Ljubomir Simović je rođen 2. decembra 1935. godine u Užicu. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju šlolu, a diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Za vreme studija radio je kao urednik i odgovorni urednik studentskog književnog časopisa Vidici. Radni vek je proveo kao urednik u kulturnoj redakciji Radio Beograda.

Simović je napisao više pesničkih knjiga, četiri drame, jedan roman-hroniku, knjigu eseja o pesnicima i dramskim piscima, knjigu eseja o slikarima i vajarima, dnevnik snova, dnevnik vođen za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine, putopis o Kini, i čak četiri knjige razgovora, članaka, eseja, govora i, praktično, analiza i komentara onoga što se događalo na teritoriji Jugoslavije i Srbije krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. U tim knjigama se smenjuju, a na neki način i prožimaju, političke, društvene, književne, pozorišne i poetičke teme.

15. decembra 1988. godine izabran je za dopisnog, a 27. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Pristupnu akademsku besedu, pod naslovom Sterija među maskama, održao je na svečanom skupu SANU 30. maja 1995. godine.


KNJIGE POEZIJE: Slovenske elegije, 1958, 1971; Veseli grobovi, 1961; Poslednja zemlja, 1964; Šlemovi, 1967;Uoči trećih petlova, 1972; Bibliografsko izdanje, s podnaslovom učenje u mraku, 2006; Subota, 1976; Vidik na dve vode, 1980; Um za morem, 1982; Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj, 1983; Istočnice, sa crtežima Marija Maskarelija, dodatak Književnim novinama, Beograd, 1983. (Prethodno je, zbog pesama koje su ocenjene kao neprijateljske i ideološki neprihvatljive, pre štampanja, rasturen slog u niškoj Gradini); Gornji grad, 1990 (2); Igla i konac, 1992; Ljuska od jajeta, 1998; Tačka, 2001, (prerađeno i dopunjeno izdanje, 2004).


KNJIGE IZABRANIH PESAMA: Izabrane pesme (1953—1979), 1980; Hleb i so, 1985, (divot izdanje 1987); Hrast na Povlenu, 1989; Istočnice i druge pesme, 1994; Učenje u mraku, 1995; Troknjižje (Vidik na dve vode, Istočnice i Igla i konac), 1998; Sabrane pesme I i II, 1999; Istina o ekserima, 2001; Najlepše pesme Ljubomira Simovića, 2002; Sreda u subotu, 2002; Pesme, Knjiga prva, 2005; Pesme, Knjiga druga, 2005.


DRAME: Hasanaginica, 1976; Drame, (Hasanaginica, Čudo u Šarganu), 1984; Putujuće pozorište Šopalović, 1985, 1986; Boj na kosovu, 1989 (2); Drame, (Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović), 2002; Boj na Kosovu, druga verzija, 2003;


KNJIGE PROZE: Užice sa vranama, hronika koja je povremeno roman ili roman koji je povremeno hronika, 1996 (2), 2002; Snevnik, dnevnik snova, 1998; Kina: čitanje spaljenih knjiga, putopis, 2007.


KNJIGE ESEJA: Duplo dno, 1983; Duplo dno, eseji o pesnicima, 1991; Duplo dno, eseji o srpskim pesnicima, o komedijama Sterije i Nušića, i o Životu i priključenijima Dositejevim, 2001; Čitanje slika, eseji o slikarima i vajarima, 2006.

ANALITICARI OTKRIVAJU PAKLENI PLAN: Putin i Tramp pale Balkan radi mira ...