УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 07. јун 2016.

Зелениче цвета!!


Процветао живи фосил на Острозубу. Далиборка Алихоџић | 06. јун 2016. 19:15 | Традиционално окупљање у част ендема зелениче. Јосиф Панчић је уписао Србију као станиште ове биљке
 Заштита ,Дозвољено је само фотографисање али не и додиривање биљке

ДЕЦЕНИЈАМА након што је Јосиф Панчић на падинама Острозуба открио зелениче сматрало се да овај ендем и биљни реликт само вегетира на овом простору и да никада не процвета. Међутим, група биолога и ботаничара окупљених у Јужноморавску ботаничку школу давне 1983.године доказала је да је славни биолог био у заблуди и да крајем маја зелениче украсе бели, гроздасти цветови. У част тог открића сваке године организује се поход на Зеленичје, букову шуму на 1.300 метара надморске висине, где је једно од четири станишта у свету ове биљке.Овај живи фосил, који је преживео ледено доба, истражује се већ 100 година, од 1886. године када је Панчић заједно са својим пријатељима доктором Петровићем и професором Ничићем, директором врањске гимназије, и званично уписао Србију као станиште ове биљке. Она у свету расте само још у Бугарској на две локације, на Кавказу и у Ирану.
- Још не можемо са сигурношћу да тврдимо да ли је овај крај добио име по биљци или је обрнуто. Најважније је ипак да зелениче цвета, односно да има све услове да се регенетативно развија а не да само вегетира - каже проф. др Властимир Стаменковић, један од оснивача Јужноморавске ботаничке школе. Заједно са професором Новицом Ранђеловићем залаже се за очување и промоцију биљке која је јединствена по много чему.
Прво, њено станиште је био Медитеран и тешко је објаснити како је успела да преживи у буковој шуми где влада, за њене услове, сурова континентална клима. Читаву њену популацију чине десетак грмова у пречнику од стотинак метара. То је најстроже заштићена зона у којој је природа нетакнута. Поред Панчићеве оморике и рамонде један је од ретких ендема и реликта наше флоре.
- Колико је откриће да зелениче цвета значајно говоре и имена која су се 1983. године укључила у његово проучавање. Поред Видака Јовановића, Миодрага Ружића, Спаса Сотирова укључио се и енглески биолог Дејвид Хил. Ова шума је била једна велика лабораторија на отвореном, где смо испитали све могуће услове за развој "ловор вишње", како се још назива - навео је Ранђеловић који је по ко зна који пут одржао предавање у буковој шуми поред грма зеленичета. Пажљиво су га пратили заљубљеници у природу из Власотинца, Лесковца, Ћуприје и Јагодине од којих су неки по први пут имали прилику да виде како изгледа то "чудо природе". Туристички радници из Власотинца овим походом обележили су Дан планете земље, укључиле су се и "Србијашуме" које брину о станишту биљке, јер свима је стало да зелениче опстане на овом подручју.
Иначе, писци уџбеника и даље су неправедни према овој биљци и пишу да она "не цвета" иако је још пре више од 30 година доказано супротно.
- Панчић би био срећан да је доживео ово откриће. Он је "сумњао" да ипак цвета али није имао доказе - кажу биолози. 
Задовољни учесници похода на заслуженом одмору
ЗАСЛУГА ДРАГАНА ШУЦЕ
ПРОФЕСОР Ранђеловић присећа се да је за отриће о цветању зеленичета заслужан Драган Шуца из Лесковца. Далеке 1983. године је био у групи студената које је Ранђеловић водио на терен да се упознају са флором Острозуба.
- Ходали смо шумом и у једном тренутку он је почео да узвикује: "Процветао, процветао". Није могао доћи к себи да нам објасни о чему се ради, толико је био узбуђен. Наравно и ми смо поделили то узбуђење јер је заиста оповргнута једна велика заблуда, а то је да "зелениче не цвета".
       = преузет, препоручени чланак, Новости

понедељак, 06. јун 2016.

Иако би свакако било боље да Ски-центар ради и да се обнови, мислим да не би ваљало да га купе Албанци, уколико они заиста стоје иза наводне француске компаније. Јер, зашто они сада да убирају плодове када је то наша, односно имовина државе Србије која је годинама улагала у ово скијалиште - мишљење је Младена Давидовића (75)


Брезовицу нам отимају! Драгана Зечевић | 05. јун 2016. 11:12 | Са српским живљем у Штрпцу, о судбини чувеног ски-центра на падинама Шаре: Прети нам исељење. Српски мештани: Иза француске компаније стоје албански инвеститори. Србија је улагала, то је све наше
О НАШОЈ Брезовици не знамо ништа више од оног што се пише по новинама. Сумњамо само у једно - ово раде Албанци. Овако, углас говори већина Срба, житељи Штрпца, општине на крајњем југу Космета, на питање “Новости” докле се стигло са приватизацијом чувеног Ски-центра. И док је главна, додуше незванична вест да је француски конзорцијум Consulting - Compagnie de Alpes затражио продужетак рока за обезбеђивање неопходних финансијских средстава за концесију овог скијалишта на 99 година, наши домаћини сматрају да је приватизација “већ завршена ствар”.
Саговорници нашег листа истичу да су “убеђени да иза француске компаније стоје албански инвеститори”. Многи, како кажу, прижељкују да план власти у Приштини о приватизацији - пропадне.
- Иако би свакако било боље да Ски-центар ради и да се обнови, мислим да не би ваљало да га купе Албанци, уколико они заиста стоје иза наводне француске компаније. Јер, зашто они сада да убирају плодове када је то наша, односно имовина државе Србије која је годинама улагала у ово скијалиште - мишљење је Младена Давидовића (75). - У скијалиште треба да улаже Влада Србије и фирме које су већ градиле и опремале Ски-центар.
ИАКО не желе да се представе нити да говоре, два средовечна човека, која затичемо испред хотела “Нарцис” на Брезовици, на питање да ли сматрају да би Ски-центар требало препустити француском конзорцијуму, после дужег премишљања кратко одмахују главом и додају да иза француске компаније највероватније стоји албански капитал.
- То вероватно значи почетак исељавања Срба са овог подручја - каже један њих.
Међутим, за разлику од старијих житеља који стрепе да би закуп Ски-центра од стране француске компаније значио и буквално присвајање, односно отимање Брезовице, млађи житељи Штрпца сматрају да би успешна приватизација значила просперитет овог краја, односно отварање нових радних места која су и најпотребнија овој већински српској средини на крајњем југу Космета са око 10.000 житеља.
ПРИВАТИЗАЦИЈА ИЛИ УЗУРПАЦИЈАЗаговорници тезе да приватизација Ски-центра представља опасност по житеље општине Штрпце, углавном опомињу да су албанске власти приватизацијом већ одузеле неколико објеката у Штрпцу. - Узели су, или боље рећи отели су фабрику “Иво Лола Рибар”, узели су и затворили Земљорадничку задругу, Трговинско предузеће “Младост” - набраја револтирано Славо Самамировић (69) који истиче да су узурпацијом ветеринарске станце остали и без ветеринара.

- РЕШЕЊЕ би било да се направи добар уговор око приватизације, иако сам сигуран да ће иза свега на крају бити Албанци, али то не значи да ће то бити наш крај, поготову што смо се свих ових година борили и изборили да бисмо опстали овде - истиче Лазар Јанићевић (26), апсолвент банкарства и осигурања на Високој пословној школи у Блацу. - Најидеалније решење било би када би Влада Србије окупила јаче привреднике који би могли да инвестирају у Ски-центар.
Према Јанићевићевом мишљењу, приватизација може да буде добра, али засад, ипак, будућност је неизвесна, јер ништа са сигурношћу не може да се зна.
ДА немају никаквих поузданих сазнања докле се стало са приватизацијом Ски-центра, тврде и у локалној самоуправи у Штрпцу, где у општини која ради по косовском систему и истичу да и они информације сазнају из медија. Ипак, после инсистирања да нам предоче барем њихов лични став, неколико саговорника “Новости” из општине Штрпце желећи да остану анонимни кажу да би улагање у Ски-центар било пожељно, али да ипак ништа није готово и да је неизвесно хоће ли бити удовољен захтев француске компаније о продужетку рока за достављање финансијских средстава.
- Оно што знамо поуздано јесте да је градоначелник Братислав Николић, који је члан међуминистарске групе за приватизацију Брезовице, која ће донети одлуку и око евентуалног продужетка рока односно захтева компаније из Француске, успео да издејствује да се из експропријације изузме приватно земљиште - кажу нам саговорнци из општине Штрпце.
Млади се надају новим радним местима
ИНАЧЕ, сезона у Ски-центру на Брезовици завршена је 1. маја и сада ради само хотел “Нарцис” који организује прославе, односно свадбе и весеља, а закупци малобројних угоститељских објеката истичу бојазан да ће све што је припадало Ски-центру прећи у руке Албанаца. Они напомињу да је Влада Србије готово немоћна да утиче на његову приватизацију, док они упућенији, који су радили у Ски-центру напомињу да је Влада Србије претходних година, односно од 2008. године, у Брезовицу уложила 1,6 милиона евра, тако да би уз већа улагања Ски-центар несметано функционисао.
Према незваничним информацијама, коначну одлуку око захтева француског конзорцијума за продужетак рока за доставу неопходних финансијских средстава, односно гаранција за концесију Ски-центра донеће међуминистарска група Владе Косова. Мастер планом је предвиђено да се изврши експропријација око 3.300 хектара земљишта у власништву Ски-центра али и општинског, док би, према наводима представника локалне самоуправе, из експропријације било изузето приватно земљиште.
Старији житељи страхују да ће Ски-центар бити “отет”
ФРАНЦУЗИ БЕЗ НОВЦА?
-Француски конзорцијум није поднео комплетну документацију, односно нису обезбедили гаранације у смислу финансирања. Зато су тражили продужетак рока о коме међуминистарска група група треба да се изјасни - објашњава тренутно стање око Ски-центра Драгутин Ненезић, правни саветник Канцеларије за Косово и Метохију. - Француска компанија заправо нема новца, а захтев за продужетак од шест месеци за доставу финансијских гаранција нема правних елемената, односно то би тада била политичка, а не правна одлука.
На питање колико су тачни наводи да иза Француза стоји албански капитал, Ненезић сматра да то није случај, јер би, како истиче, “у супротном конзорцијум имао новца”.

уторак, 15. март 2016.

Повратком у њихову кућу, дванаестог дана после тешке операције, јунакиња наше приче, плевила је траву, сејала спанаћ, расађивала рузмарин, жалфију, тамјан... У сусрету са новим животом, прихватила је јуначки и са осмехом статус медицинског феномена, јер је преживела са свим тим метастазама...

ЖИВОТНА ПРИЧА: Срећа убија болест! /  Жељка Радуловић | 15. март 2016. 20:00 | Морала сам да упознам непријатеља да бих га победила. Црне прогнозе да само 15-20 одсто живи дуже од пет година изнедриле нову снагу. Љубав мужа Гордона највише помогла на путу излечења - прича Драгана Махафи, новинарка и писац




Српској новинарки и писцу Драгани Махафи, која са мужем Гордоном живи у Белфасту, у Северној Ирској, пре две године откривен је карцином на левом јајнику. Од 7.000 жена, колико је новооткривених годишње у овој острвској земљи, хиљаде, на жалост, изгуби битку.
У бајковитим месецима почетка заједничког живота са супругом Гордоном, Драгана је чула дијагнозу. Зазвучала је у први мах као најстрашнија пресуда, али после недеље ћутања, млада и храбра Српкиња одлучила је да се бори!
У екслузивној исповести за "Биље и здравље" каже нам да је љубав њеног живота, супруг Гордон учинио најважнији, дивљења вредан корак. Нежно је обухватио њене руке и гледајући је у очи обећао да ће заједно да превазиђу све тешкоће и да ће заједно да победе болест.
- Љубав ме покренула да се суочим са страхом и схватим да желим да живим због њега, због моје маме, наше породице, дивних пријатеља, људи које волим и који ме воле. И због себе, јер у тим тренуцима сам схватила да искрено волим живот и да ћу дати све од себе да добијем рат у борби са злоћудном болести. Тада о карциному нисам знала ништа. Морала сам да упознам непријатеља да бих га победила - прича нам Драгана.
ИЗМЕЂУ БОЖАНСКИХ ЧУДА
Крајем фебруара 2014. први пут је оперисана. Одстранили су са левог јајника карцином величине диње. Захватио је и слезину, јетру... Прогнозе су биле црне. Само 15-20 одсто жена живе дуже од пет година. Већ рођена нада изнедрила је осмех на њеном лицу и чуђење лекарског особља када им је одговорила да не брину, јер ће се видети за пет година. Била је дубоко убеђена у своје речи. У болници је остала четири дана. Одбила је таблете против болова, одбила је и морфијум.
После неколико недеља тестови узорака карцинома и органа захваћених њиме показали су да има ретку врсту споронапредујућег карцинома.
Два месеца касније, после 25 година пушачког стажа, а уочи друге операције, запалила је последњу цигарету. Победоносно осећање продубиле су речи лекара да је операција веома успешна. Уклоњен је сав видљиви карцином.
- Следећег јутра, иако се сестра противила да устанем за прву визиту, стала сам на ноге и уз наклон се захвалила лекарском тиму што су ми поклонили нови живот. Охрабриле су ме речи доктора који ме оперисао "да још није срео некога са тако јаким имунитетом", иако ми је метастаза скоро појела слезину, коју су и одстранили. "Не знам шта си радила, али шта год да је, ради и даље, и живећеш!". Поштујем његове речи - живим живот пуним плућима, радујем се небу изнад главе, трави под ногама, свом животу између та два божанска чуда, срећи других људи. На спавање идем уз молитве и мисли: "Сутра је нови дан, једва чекам да видим шта ће лепо да се деси".

ШАЉИТЕ МИ ОСМЕХЕ И ЉУБАВ!

Повратком у њихову кућу, дванаестог дана после тешке операције, јунакиња наше приче, плевила је траву, сејала спанаћ, расађивала рузмарин, жалфију, тамјан... У сусрету са новим животом, прихватила је јуначки и са осмехом статус медицинског феномена, јер је преживела са свим тим метастазама. Извадили су јој карцином, а са њим и оба јајника и материцу. Метастазе су захватиле слезину, јетру, део дебелог црева, обе дијафрагме и мање делове стомака. А, пошто нема слезину, доживотно је на пеницилин таблетама. Има стому, зове је Шарон. Позитивна енергија буја из сваке Драганине речи, из њеног покрета, жеље да победи и пренесе свету колико је важно имати веру:
- Никада нисам кукала да је тешко, да имам болове. Сажаљење презирем. Пријатеље сам молила само једно: "Нећу тужне смајлије у порукама, шаљите ми осмехе и љубав". Љубав најбољих пријатеља на свету лети право до мог срца и даје ми још више снаге. Срећна сам да смо сви на окупу, да гледам, дишем, волим - овим речима почињем сваки дан дубоко упијајући свеж ваздух, мирисе цвећа, дрвећа, природе - дели Драгана утиске новог живота.
ЛЕКОВИТЕ МОЛИТВЕ И ЈОГА
Научила је и неколико лаганих јога вежби које су јој помогле да савлада повремене нападе панике и да лакше заспи. Са сваким удисајем опија је свеж ваздух, чистота, здравље и лепота, а издисајима избацује лоше мисли, страхове.
- Само два, три минута су довољна да осетим како се ниво моје позитивности подиже и сваки пут отварам очи са осмехом на лицу.
И молитве су исцељујуће, а медицина је одавно утврдила да хормон среће повећава имунитет и убија болесне ћелије. Отац Тадеј је рекао "какве су ти мисли, такав ти је живот", и у том складу негујем позитивне мисли, усредсређене на љубав, срећу, живот, здравље - са бескрајно шармантним осмехом каже Драгана Махафи.
АХИЛОВА ПЕТА КАРЦИНОМА

- Хемотерапија и радиотерапија не дају скоро никакве резултате у лечењу овог типа карцинома, јер све ћелије изгледају као нормалне. Од септембра сам на хормонској терапији, која је добро показала. Дубоко сам убеђена да ћемо ускоро бити сведоци историјском догађају - проналаску Ахилове пете карцинома. Карцином је прљав играч, али медицина је жешћи - уверена је Драгана.

КРИЛА ЉУБАВИ

- Љубав мог мужа Гордона дала ми је крила. Живот цео није довољан да му узвратим. Обећали смо једно другом да ћемо да остаримо заједно, да ћемо се волети и када будемо матори и сенилни, да ћемо једно другом да помогнемо да пронађемо наочаре или штап.
Љубав и снага моје мајке су неописиви. Најтеже је било да јој кажем да имам карцином, крила сам то првих дана, а када сам јој рекла, само је одговорила: "Па, добро, ти си јака, победићеш ово, сви заједно ћемо да победимо". Гордонови родитељи су ме прихватили као рођено дете. Маму Бети смо изгубили почетком године. Била је моја друга мама, бескрајно сам јој захвална за љубав, негу, савете.
УНИКАТНИ ОРИГАМИ

- Како не подносим монотију и нерад, у периоду опоравка ми је било потребно нешто што ће ме окупирати. Тако сам открила древну технику обликовања папира, оригами. Био је то нови изазов, али сам је научиа и то је сада мој уносан хоби. Другарица са арт терапије је поручила једну књигу и наговорила ме је да почнем да их рекламирам. Сада имам купце који су одушевљени уникатима које креирам специјално за њих. Реч је о техници у којој савијајући листове књиге, могу да креирам било коју реч, име, број или облик. Прву књигу сам, наравно, поклонила Гордону,истиче креативна и ведра Драгана Махафи.


ЖИВОТНА ПРИЧА: Срећа убија болест!

Популарни постови