Белатукадруз, лето, Клисура јоргована, 2017. |
ХИЉАДУГОДИШЊИ ПЉУСКОВИ
... Еј, ехееееееј!
Никог нема
да ме чује.
Годину. Две.
Десет година.
Хиљаду година.
Ејј, ехеееј!
***
Друге зовем а себе не чујем.
Вичем, без грла вичем.
Идем од дола до дола
и све вичем : тодора, тодора.
Воћку тресем овде,
а род на далеко пада....
Тодора, тодора...
***
Теби се обраћам,
теби
што не збориш
нити твориш,
а шта хоћеш то говориш.
***
Шта је исто као ја а нисам ја?
Ако сам млад - остаћу млад,
ако сам стар - остаћу стар;
имам очи - а не видим,
имам уши - а не чујем,
имам уста - а не једем,
имам срце - а не куца.
Све имам а говора немам.
Ни од чега другог немам страх,
само од кокошке.
Браните ме од кокошке,
немојте од паса!
Узенги, бенги,
у земљи лежим,
киша ме бије,
кишу бегенишем...
=извор: Мирослав ЛУКИЋ ЛИТИЈЕ
Песме Есмера Белатукадруза. - Едиција ЗАВЕТИНЕ 2008
Нема коментара:
Постави коментар