УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 30. новембар 2015.

Библиотека "Предрага и Лилије Пузић"

Током ове јесени штампана је невелика и прва књига песама Господина Предрага Пузића, посвећена на први поглед деци, једној конкретној Сари. Књига се отвара песмом и стиховима хуманим: "сваки човек на овој планети / требало би да има бар једно дете...." Необична књига, неочекивана, за једног књижевног истраживача, на први поглед. Пузић је, дакле, и потајни песник!
   Недавно ми се јавио колега Пузић, пославши ми књигу "Песме за Сару",  штампане у Библиотеци "Предрага и Лилије Пузић" (читај: пишчево издање), и пропратно писмо, из кога издвајам следеће (уз извињење што преписку чиним јавном) : "...Песме за Сару, писане су детету које је једно време било код нас на старању-хранитељству, а онда је усвојена и дата породици која ми годинама не дозвољава да је видим. Своје деце немам. У међувремену, полако припремам другу књигу песама за децу.Брестач. Појма нисам имао о том селу, све док ми писац Сава Јанковић, још 2001. године, није рекао да тамо у порти леже преци Светислава Стефановића. Одем, и на молбу пароха, сакупим неке податке о убијеним мештанима из 1914, као и онима који почивају у порти. Владика Василије ми потом предложи да пробам да напишем нешто више. За који месец објавићу књигу о историјату Брестачке школе. Ако Бог да, после тога и монографију о селу (посвећена мојим дедовима убијеним 1941). То је 10 година рада. За душу, онима чија је ћутња вечна. А и за моју душу. Брестач је само једно од стотине села по нашој Србији и шире, чији су историјски животописи само наизглед мали. Она су, песнички речено, звездице на нашем небу, без којих у тами историје не би било светлости. Биће књига још, само да буде здравља и памети..."
   Надајмо се, да ће и судбина потпомоћи овог скривеног песника и правог пријатеља "Заветина". И да ће, баш као у његовом писму, бити књига још, само да буде здравља и памети..
   Кад сам добио ово писмо и након што сам га прочитао, као и књигу "Песама за Сару", ова прва књига Пузићева добила је и једну сетну ноту... Али ево неколико, из читаве руковети, убедљивих песама Пузића, па се уверите и сами - да се човек и песник откравио. И да заиста, ми с правом, треба да очекујемо и овакве или сличне и још боље књиге овог књижевног истраживача и приређивача.

РАКОВАЧКИ СОКАЦИ

Нису то улице под правим углом,
Ушорене, једноличне, круте;
Као да беже пред неким руглом
Низ само себи знане путе,

Вијугају уз брда, па скакућу доле,
 Док их не заморе тешки кораци,
 Тад застану и шапћу, као да се моле,
ISBN 978/86/918449//0/5


То су криви раковачки сокаци!

У лето воле кад Сарине стопе
 Нежне и мале по њима кроче,
Или кад их облаци пошкропе
А гугутке им песме сроче.

С јесени имају навику стару
 Да собом акове вина носе.
 Кад се уморе припале цигару
И жедно испију чашу росе.


БЕЛЕГИРСКИ ВЕТАР

Зашто ветар стално дува
На раковачком Белегиру,
 Да ли својим дахом чува
Тек цеђену слатку ширу?

У пролеће зна да суне
Кроз бехаре, преко стаја,
Па кад му у главу дуне
Оде некуд пут бескраја.

Да ли с неким води шеге
 Када јурне кроз иверје,
 Кад за време летње жеге
Пухне и кроз птичје перје!

Ујесен тај свуд сукља,
Из свих мрачних провалија,
 Ко да гази са два чукља,
Цичи, хучи и завија.

Зими пири одасвуда,
Кикоће се с љутим мразом.
Баш си ветре права луда,
Иди својом богазом!
   
       Ова невелика обимом књига  завршава се  благодарношћу:  аутор се најсрдачније захваљује Беризу Турнаџићу, родом из Власенице (данас живи у САД), на финансијској помоћи приликом штампања књиге...

   Хвала богу да још има таквих, племенитих  дародаваца, и у свету, али и у Србији!

понедељак, 09. новембар 2015.

СРПСКИ ПОЧАСНИ КОНЗУЛИ



ПОСЛЕ посете Србији укључио сам представнике Међународне православне хуманитарне организације из Америке у акцију заштите српских светиња на Космету. Пре тога смо посетили Пећку патријаршију и поглавара СПЦ патријарха Иринеја и упознали се детаљније са страдањима српке баштине у јужној покрајини. То страдање мора да се заустави. Овако говори за "Новости" Алекс Мачески, почасни конзул Србије из Кливленда, један од 71 конзула који данас поносно представља Србију у 52 државе широм планете. 
Од када је пре десетак година постао почасни конзул, Мачески је успоставио сарадњу државе Охајо и Србије, али је допринео и изградњи Српске баште у Кливленду, у којој се спрема отварања споменика Милеви Марић Ајштајн.
- То су угледни људи који уживају велико поверење наше државе, а у земљама у којима живе уживају поштовање и њихова реч се далеко чује. Они су спремни да се ставе у службу Србије и да дају свој допринос зближавању земље у којој живе са отаџбином - каже Вукман Кривокућа, из Министарства спољних послова, које именује почасне конзуле.
Србију данас као почасни конзули представљају и др Едисон Фреитас де Сикуеира у Бразилу, др Хосе Луис Сака Мелендез у Салвадору, Абрахам Неман у Израелу, угледни бизнисмен Наохиде Јејама у Јапану, хуманитарац Симеон Оцомокос из грчког Волоса, који је био велики донатор у време поплава у Србији... Највише их је у Бразилу и Америци, по четири, док по три "специјална" изасланика имамо у Италији, Аргентини и у Грчкој.
- МЕЂУ конзулима најактивнији су страни држављани српског порекла, који у потрази за својим коренима помажу српском народу и држави Србији, јер је доживљавају као своју отаџбину. Да поменем, на пример, архитекту Предрага Владиковића из Ванкувера, професорку Љиљану Миловић Лиму из Аргентине и Дамира Солара из Чилеа, који годинама негују одличне везе са Србијом и представљају је у својим земљама - каже Кривокућа.
Грегори Русовић, конзул из Луизијане

Почани конзул Предраг Владиковић редовно учествује у организовању многобројних српских манифестација у Канади, добитник је Ордена Светог Саве и награде "Слободан Јовановић" Министарства за дијаспору Србије.
- Мој посао је да представљам Србију у дипломатском кору, заступам је испред покрајинске владе Британске Колумбије, чије је седиште у Ванкуверу, пружам помоћ нашим људима када им је потребна. Видевши како припадници других народа који живе у Канади имају своја места окупљања која одишу њиховим етничком специфичношћу, помислио сам да би и овдашњи Срби требало да имају нешто слично. Уз помоћ српске заједнице и кредита банака, изградили смо два објекта у моравском стилу из 13. века - каже Владиковић.
Премијер Србије Александар Вучић уручио је у јулу ове године у Београду нашу тробојку конзулу Предрагу Владиковићу из Ванкувера
ЊЕГОВ колега Грегори Русовић је једна од најугледнијих личности у америчкој држави Луизијани. Потомак је три генерације Русовића из Котора. Завршио је Тулане универзитет и од оца Василија Русовића наследио породичну фирму "Прекоокеанска пловидба". Био је директор Луке Њу Орлеанс. Председавајући је Грађанског комитета полиције и грађана за борбу против криминала и председавајући Комитета за правни систем и судове.
Дамир Солар, конзул из Чилеа, са породицом
- У лето 2013. године у Њу Орлеансу сам организовао конференцију "Инвестирање у Србију", а сада планирам да доведем групу инвеститора у Београд да на лицу места осете све повољности за улагање свог капитала - открива нам део својих планова овај почасни конзул, кога је председник Томислав Николић одликовао Златном медаљом за изузетне заслуге у представљању Републике Србије у САД.

Инвестирање у Србију и хуманитарна помоћ су данас главна преокупација активности већине почасних конзула Србије у свету. То је речено и на Првој конференцији почасних конзула која је у јуну одржана у Београду, када је премијер Александар Вучић овим дипломатама уручио нове, тек извезене заставе Републике Србије.
ЛИМА ИЗ БУЕНОС АЈРЕСА
КОНЗУЛ Љиљана Миловић Лима из Аргентине је власник компаније "Интернационал трејд". Активна је као председник Фондације "Аја Софија", председник Друштва "Никола Тесла" у Буенос Ајресу и потпредседник Фондације "Консехо пара ел Пројекто Аргентино". Била је делегат Скупштине дијаспоре Србије за Јужну Америку од 2010. до 2014. године.
Алекс Мачески, у Српској башти у Кливленду
СРПСКА КРВ И ДУША
ПОЧАСНИ конзули српског порекла су Вићенте Герардо Божовић, Марта Кристина Капитанић и Лиљана Миловић у Аргентини, Зана Петковић Куљача де Родригез у Боливији, Момчило Момбо Радуновић у Габону, Душан Драшковић у Еквадору.
НА овој листи су и Петар (Предраг) Владиковић у Канади, Станко Трифуновић у Костарики, Пол Поповић у Мексику, Хорхе Силвио Милош Гиуцић у Парагвају, Стевен Х. Катић, Грегори Русовић и Алекс Мачаски у САД.
УТИЦАЈНИ су и Иван Којић на Исланду, Јован Латинчић у Уганди и Дамир Солар у Чилеу.


Трагајући за коренима, помажу отаџбини | Репортаже | Novosti.rs

среда, 04. новембар 2015.

И ћуфте на муфте! или Само сланина Србе спасава!

Миломир Краговић: Само сланина Србе спасава!



СУЗАНА Мушат Џоунс рођена је 1899. у Алабами и на дан њеног 116. рођендана стигло је оштро саопштење Светске здравствене организације да су месне прерађевине канцерогене. Није фазон само у чињеници да је госпођа најстарија на свету, већ у њеном откривању тајне дуговечности. Вели Сузана да свакодневно једе јаја, гриз и - сланину. Нарочито воли сланиницу, за коју каже да је све боља!
После саопштења СЗО у Србији се "запалио" интернет, а колумнистикња и књижевница Мирјана Бобић Мојсиловић испалила је паролу "Не стојмо ћутке, одбранимо бутке!" Покренута је и својеврсна петиција за одбрану сланине и кобасица.
Све мирише да су се - коначно - Срби окупили око своје омиљене клопе, без обзира на опасне хербициде, пестициде, хормоне, тешке метале, алуминијуме... Није мали број коментатора који су приопштили да је све ово део глобалистичке завере и покушај да се Србима затрује тањир традиционалне хране.
Као да никога не занима да су месо и сланина, у овом сиромашном времену, храна бољестојећег слоја становништва. Да сваки девети у свету гладује, да је 43 милиона људи у Европској унији на доњој граници сиромаштва, да је за преко милион наших комшија месо мислена именица.
На другој страни, око 1,3 милијарде тона хране на планети годишње пропадне или заврши у контејнерима. Док једни гладују, ми у Србији бацимо најмање 250.000 тона разноразне хране.
Колико је човек остао човек? Можда је и ово питање, за неке, у домену социјалне фразе, али оволико отуђени, без темељних осећања, опседнути собом, лакше нам је да се боримо са сланину, него против искорењивања глади.
А земља је затрована, ваздух загађен, вода пуна бактерија, дим је канцероген, вино се прави без грожђа, хлеб се фарба, мед без пчела, ракија је отрована...
Није свиња крива због толиких хемикалија, већ човек који на отрову остварује баснословне профите.
И ћуфте на муфте!
Миломир Краговић: Само сланина Србе спасава! | Друштво | Novosti.rs

уторак, 03. новембар 2015.

ПОВРАТАК / Милисав МИЛЕНКОВИЋ





ПОВРАТАК 


После Балканског Париза-Букурешта
Зађе Ратомир Марковић
У шуме и атаре
Родне Ракове баре
Већ просед
И са понеком поносном бором
Преко лица

А бора као да је
Извирала из његове бриге
За браћу Румуне
И њихов језик

У завичају као у колевци
Живе Велимир и Аурел
Стари Тину и Чеда Томанијин
Влада Милана Српцана
Се вратио из заробљеништва
А она два слепца
И даље разговарају
Шта виде или су запамтили

Само у Раковој Бари
Ратомир Мрковић
Може да чује
Како куца срце Михаила Еминескуа
У грудима Илије Гугулана
Да види како играју сву ноћ
“Влајне које се не замарају
Које још играју, да се земља тресе”

Можда ће и она бора поноса
Почети да се топи
Са лица Ратомира Марковића
Док у родној
Раковој Бари
Може да чита
Народне Влашке лирске песме
И своје записе наравно
Исписане словима латинице
За које се у младости залагао
Моћи ће да памти
А не само да сања своје песме

27. октобра 2015.
кад ми је Александар Лукић
предао књигу
Ратомира Марковића


четвртак, 22. октобар 2015.

ИЗУМ ЗА СРБИЈУ. Овако о свом најновијем патенту прича Томислав Цветковић, машински инжењер у пензији

ПОДИГАО сам својевремено куполу на Храму Светог Саве, тешку 4.000 тона, уз помоћ хидраулике, што је био највећи градитељски подвиг тога времена. Учествовао сам и у последњој модернизацији железничке сигнализације од Товарника до Ђевђелије, пројектовао хидрауличне системе грађевинских машина које се користе на коповима угља, технолошке линије у производњи опреме за нафтне бушотине... Када сам отишао у пензију, нисам стао. Одлучио сам да направим генератор који ће производити најјефтинију струју на свету!
 Уколико се његов изум спроведе у дело, Србија би могла да постане један од највећих извозника струје, са убедљиво најнижом ценом. Уместо досадашње производне цене киловата од 10 до 14 евроценти, у термоелектранама на угаљ (према америчкој анализи), Цветковићев генератор даје производну цену од свега четири до пет евроценти по киловату!
У времену када зелена енергија тежи да замени тешку индустрију и када Србија има притисак да гаси своје термоелектране, овај инжењер прави струју - из обновљивих извора.
- Схватио сам да је потреба за електричном енергијом у свету велика, па сам почео да изучавам ветро-генераторе - каже Томислав Цветковић. - Читао сам литературу из те области и схватио да ветро-паркови раде на годишњем нивоу свега 18 одсто, у најбољем случају 24 када су добре руже ветрова, а ми морамо да повећамо удео производње струје из обновљивих извора. Зато сам пројектовао преносни уређај који користи кинетичку енергију као обновљиву и повећава излазну снагу.
У преводу - Цветковићев патент би од једног киловата, који је потребан да се покрене његова машина, добио осам! Уколико би генератор заживео, могао би да замени све термоелектране на угаљ у Србији! Не би било потребе ни да се размишља о нуклеарним погонима, који су огромни загађивачи природне средине.
- Почетна идеја јесте да се направи један генератор јачине три мегавата - објашњава креатор патента. - Само та машина могла би да снабде један мањи град од 20.000 становника. Иницијална, односно почетна енергија за овај подухват била би свега 355 киловата. Код пројектовања електрана великих снага, погон је потребан да се покрене само један генератор, а онда се сви остали у такозваној башти - ланчано покрећу.
Како ни ту почетну енергију не би "направио" од тешке индустрије, Цветковић има план да је добије из других обновљивих извора - сунца, ветра, мини - хидроелектрана (поточаре) снаге до 500 киловата. Али да чим активира генератор, он из сопствене произведене струје аутоматски почне да преузима напајање свог погонског мотора, док се његово иницијално напајање искључује и усмерава у преносну мрежу, односно за тржиште.

ИЗУМ ЗА СРБИЈУ
ПАТЕНТ је Томислав Цветковић пријавио и у Америци, а презентовао га је и Европској комисији. Ипак, он би највише волео да машина заживи - у Србији.
- Потребно је 3,5 милиона евра за генератор од три мегавата, а имамо и погон у близини Београда где бисмо почели производњу - говори инжењер Цветковић. - Најдраже би ми било да изум спроведем у дело у Србији, јер бих првенствено желео да помогнем својој земљи. Идеја ми је да направим електрану од 600 мегавата у крају у ком сам рођен, на Сувој планини, док би за највећи погон од 20.000 мегавата била планирана Чока, у Војводини. Само да обезбедим средства.

"ШКОЛСКИ рјечник босанског језика" професора Џевада Јахића, који обилује погрдним изразима и објашњењима на рачун Срба и православаца, иако је одштампан 1999. још је на полицама образовних институција у Федерацији БиХ!

СКАНДАЛОЗНОУ босанском школском речнику: Срби, ђикани који кољу!

Школски рјечник босанског језика пун погрдних израза на рачун нашег народа. Ковачевић: Босански лингвисти познати по говору мржње 
"ШКОЛСКИ рјечник босанског језика" професора Џевада Јахића, који обилује погрдним изразима и објашњењима на рачун Срба и православаца, иако је одштампан 1999. још је на полицама образовних институција у Федерацији БиХ!
У њему се тако реч "ђикан" тумачи као "сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког порекла који је генетски четник".
Реч четник је описана као припадник српске војске која је кроз векове починила велике злочине над бошњачким становништвом. Џихад је рат за одбрану вере, а поред речи гранатирати пише да су "четници гранатирали целу Босну", а уз реч клати, "четници кољу"!
Министарство просвeте и културе РС у уторак је најоштрије осудило коришћење овог речника кojи oбилуje пoгрдним изрaзимa и oбjaшњeњимa на рачун српског народа и подучава младе генерације у Федерацији БиХ мржњи према Србима.
- Хитно ћемо затражити од Министарства образовања и науке Федерације БиХ повлачење овог речника из наставе - наводе у ресорном министарству.
ШКОЛОВАО СЕ У БЕОГРАДУ, ВОЛИ ЦРЊАНСКОГВРЕЂА ме да ми приписују да сам човек који мрзи Србе. Одрастао сам са Србима и школовао се у Београду и данас имам велики број пријатеља Срба. Омиљени писац ми је Црњански - каже Јахић.
У РС је завршено уклањање увредљивих садржаја из програма и уџбеника за основне и средње школе, уз поштовање заједничког наставног језгра, а промењени су и називи школа за које се сматрало да вређају припаднике других конститутивних народа. Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода каже за "Новости" да нико из РС није дао стручно мишљење о речнику.
Лингвиста Милош Ковачевић каже да је у односу "босанских" лингвиста и историчара познат својеврстан говор мржње према Србима и да се на тај начин "повампирује говор о Србима из времена Анте Старчевића, када су се у одредницама везаним за Србе бирале најпогрдније речи":
- Ово што ради Џевад Јахић још је горе, јер уместо одредница које подразумевају лексичко или денотативно значење, он наводи конотативно и лично, којим хоће да поједине речи преведе на колективно национално бошњачко значење.
Професор Џевад Јахић, аутор спорног речника, каже за "Новости" да није србомзац и да је речник "поимање босанског човека који кроз историју има речи којима схвата одређене појаве". Као пандан "генетском четнику" наводи реч балија, за коју је навео да означава муслиманског сељака, примитивног, простог човека односно неуког муслиманског сељака.
Тврди и да "речник преноси оно што стоји у босанском човеку као емотивна и духовна мисаона и симболична перцепција што га је кроз историју пратило".


У босанском школском речнику: Срби, ђикани који кољу! | Друштво | Novosti.rs

"У слепој тами, на тужном путовању ка кући, Песма орхидеја више није песма самосажаљења, већ ода храбрости ношењу тешке одговорности", поручују кинески уметници који ће Конфучијеву епопеју извести пред београдском публиком

ДУХОВНА баштина и живот једног од највећих кинеских и светских мислилаца инспирисали су спектакуларну кореодраму "Конфучијево путовање кроз свет", коју ће наша публика видети 15. новембра у Сава центру.
Ово гостовање Кинеског националног плесног театра из Пекинга, као део билатералне културне сарадње најавили су министар културе и информисања Иван Тасовац и амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг.
- Кина има своју историју и културу у трајању од пет хиљада година - подсетио је Манчанг. - Кинеска и српска култура припадају не само тим народима, него и читавом човечанству.
Према речима министра Тасовца, читав новембар биће у знаку проширења сарадње на пољу културе. У Софији ће бити одржан други министарски форум културне сарадње Кине и земаља централне и источне Европе, на коме ће како очекује Тасовац, Србија бити одређена за домаћина самита о креативним индустријама, наредне године.
Кинеска национална опера и плесни драмски театар, као државна компанија у оквиру министарства културе НРК, постоје више од пола века. Негује комбинацију различитих врста уметности: опере, пантомиме, традиционалне игре, оркестарске музике... 
Конфучијево сценско путовање кроз свет представљају као путовање без остварења снова, током кога је велики мислилац узалудно покушавао да популарише идеални свет велике хармоније, док су државне вође, мутних мисли, народе водиле у рат.
"У слепој тами, на тужном путовању ка кући, Песма орхидеја више није песма самосажаљења, већ ода храбрости ношењу тешке одговорности", поручују кинески уметници који ће Конфучијеву епопеју извести пред београдском публиком. 

среда, 21. октобар 2015.

ЈУБИЛАРНИ, 60. међународни сајам књига у Београду



ЈУБИЛАРНИ, 60. међународни сајам књига у Београду отвориће Емир Кустурица, у недељу, 25. октобра, а у име почасног госта Русије, присутнима би, како сазнају "Новости", требало да се обрате руски амбасадор Александар Чепурин и директор Руског дома Надежда Кушченкова.
Одбројавање дана до почетка нове светковине књиге, читања и културе, Одбор сајма је јуче искористио да представи монографију др Ирине Милутиновић о шест деценија трајања ове манифестације. Књига је објављена тројезично - на српском, енглеском и руском језику. У част јубилеја направљен је и филм о историји Сајма књига, у сарадњи са "Филмским новостима".
- Сајам потврђује велики значај које књиге имају у Србији, али Сајам није имао књигу о себи. У овој монографији обрађена је свака година. Занимљиво је видети да су га до 1990. године отварали политичари, а од тада писци - рекао је Зоран Аврамовић, председник Одбора Сајма.
Иако се развој Сајма књига прати од 1956, када је профилисан као традиционална међународна културна манифестација, ова монографија подсећа и да је прва изложба књига у Београду одржана на Ђурђевдан 1893. године.
ЦЕНТАР РЕГИОНА
Београдски сајам је, по речима Владана Вукосављевића, градског секретара за културу, празник књиге, издавача и читалаца:
- Упркос околностима, променама држава, кризи, ратовима, сваке године у октобру Београд је имао величанствену манифестацију и постајао издавачки центар региона.


Куста отвара Сајам | Култура | Novosti.rs

Популарни постови