ОСВРТИ

 Бела Тукадруз

КАДИЈА

Вероватно сте – не једном – чули ову узречицу, коју су посебно осећали на својој кожи за време дугог турског ропства Срби? Не само Срби, него и многи други народи…

И вероватно можете да се присетите не једне легенде и приче у вези са том узречицом?

Ево, отварамо посебну страницу посвећену пракси обнове ове праксе (коју пословица. с правом подразумева душманском)

* **

Иду ми, да не кажем на шта, сви ти „прописи“ на друштвеним мрежама, посебно на Фејсбуку, и уопште та пракса – ЦЕНЗУРИСАЊА људи, или институција, који тамо имају свој јавни профил и објављују оно што они сматрају истином, и што покушавају да докажу, покажу, посведоче… Кад год се приближе некој истини, која није по вољи правим власницима и управљачима споменуте друштвене мреже, тада се сви ти покушаји, масовни у последње време, завршавају , или блокирањем тих постова, или брисањем профила без могућности жалбе. Постоји теоријска могућност да им се супроставите, да им кажете – напишете да се не слажете са њиховим мишљењем, али њима је то свеједно. И онда је сасвим некако и природно, да их отерате тамо где их отера просечни Србин, и уопште грађанин, изнервиран њиховим анахроним кадијским пресуђивањем. Пружила се прилика многим ништаријама и „потурицама“ да постану (плаћене „тужибабе“) не само на Балкану, или у некој Земљи Недођији, него широм планете Земље.

Како се то догодило да турски империјални модел постане планетарни?

Питајте тзв. Дубоку државу (у свакој држави, и планетарно), знате већ која су то најистакнута имена… али, ствар је у томе – да не можете да је јавно питате, тамо где вам завезују очи и уста, где вам гурају у уста влажне и прљаве крпе сотонских идеологија. Они секу као што су јањичари секли вековима, све што се доводи у везу са истином, да би очували Велику лаж коју шире Невидљиве протуве и крвопије из својих безбедних мрачних подземних канала.

За мене, за верујуће и друге часне људе, ФЕЈСБУК већ дуже није место где се треба задржавати. Блокирали су током пандемије и који месец пре тога не више од двадесетак прича које сам препоручио тзв. „пријатељима“; у суштини верујем да ће ФЕЈСБУК (нека врста смишљеног ријалитија и сотонског алата) сам себе сахранити мерама тзв. појачане кадијско-језуитске фејсбуковске цензуре.

Али, питајте и сами себе, сви ви „пријатељи“ са Фејсбука: Шта је паметније – да сатима седите за писаћим столом и џвокате, твитујете или препоручујете, уместо – да читате књиге које сте пропустили да прочитате, или да изађете из куће у шетњу, до реке или шуме? Да ако сте писац или композитор, воћар или рашљар, да пишете за себе, да забележите мелодије незабележене, да пресадите саднице неких домаћих сорти на свом имању? Или да уз помоћ рашљи проверите шта се то скрива у жбуњу на неком брдашцу, где је током пролећа, лета и јесени, немогуће да приђете од змија отровница?… А што да не, да уђете у цркву, или џамију, иако можда не верујете, да се тамо неко време задржите у тишини, усредсређујући се на свој дух, и фреске којима сте окружени? Па и да попричате са неким успут, у повратку из шетње, са оним кога познајете и са оним кога уопште не познајете? Зар сваког дана не прихватате понеког за „пријатеља“ кога уопште никада нисте срели, нити ћете, из ко зна којих земаља на Ф.?

Итд. итд.

Фејсбук вам је постао душманин!…Фејсбук вам је подметнуо технологију и ријалити. Нећете тамо наћи ни пријатеља, ни љубав, ни добре ствари у суштини. .. итд.

    извор: ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ: Кадија  , 15. децембар 2020.