УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 05. јул 2010.

Идеја о оснивању музеја под ведрим небом у Хомољу

Написао сам о томе и једну књигу, која није наишла на одјек; као и једну песму, коју најтиражније дневне новине нису желеле да штампају. Некада сам због свега тога био тужан, а данас се радујем.
Зашто је мени потребан некакав музеј под ведрим небом?
Зашто је Блезу Сандрару био потребан опасан живот?
Сандрар је певао:



Данас сам можда најсрећнији човек на свету
Јер мени припада све што не желим
А јединој ствари до које ми је стало у животу
Сваки заокрет елисе приближава ме

А можда ћу све изгубити кад дођем до ње



Певао је као прави књижевни легионар и био је савременији, авангарднији и модернији, и спонтанији песник од многих других којима су прилепили етикете авангардиста и модерниста. У суштини, Сандрар је био веома религиозан песник, ма колико то некоме изгледало смешно, парадоксално и чудно. Само сто година доцније, овај песник је читанији и од Аполинера, Паунда и Елиота...

*
Гробљанска ограда. Старац. Мишљеновац, мај 2010.


Многа сеоска гробља су својеврсна складишта камених књига о којима нико не бриине. Окружују их шуме које напредују много брже од људи, потомака и обзира...


У многим селима гробља су препуштена шумама, небу, јоргованима и дивљим трешњама.


Нестаје и са појединим селима и селиштима и гробљима један свет, који је добро познавао себе, али о коме свт појма нема. Музеј под ведрим небом може се основати у ма ком селу које више нема од три становника, које обично чине нега дуговечна старамајка, коза и мачка...




Кућа пок. газда Станка Таниног у Мишљеновцу, детаљ.
Виде се угризи времена. Пропадања.


_______________





КВАРТЕТ: ПОД НОЋ ТИКВЕ ЦВЕТАЈУ
(успорени документарни филм Белатукадруза)

1.

Уторак, 3. новембар

Опис.
Од једанаест до четири.
Тако.
А онда си дошао ти
и навалио У име краља и отаџбине!
Тако говори клавир -
клавир на коме свирам,
на коме сам свирао ноћас.
Свака дирка има свој тон
Није потребна снага,
него умеће.
Додирнуо сам сваку дирку
на клавијатури.
Открио сам лепоту дубљих тонова.
То, то, тако!
Толико је било лепо
да нисам могао издржати до краја.

* *
Јутро се бели као гузичица
Ветар љуља бакарне врхове бреза.
Искушење има своје име и презиме.
Шта је написано битно о стварном
искушењу? Шта си рекао о томе ти?
Прећутао си углавном оно
најневероватније, не најлепше.
(Искушење више не гледа
у очи, већ нешто ниже, према доњој области.)
Јуче, јуче је био опет уторак.
Пролећу пахуље, прве пахуље.
Јуче ме је мало искушење
повело према великом.
Велико према још већем.
Пошао сам по мраку путем
који води у свет.
Пут је био непрокрчен.
Ишао сам кроз шибље
и кроз шуму, и у сусрет су ми долазиле
привиђења и оправдане сумње.
Толико је малих људи који су закрчили пут
Толико је наизглед несавладивих препрека
Толико је Јуда, књижевника и фарисеја
Но, ја нисам имао намеру да одустанем
Напредовао сам миц по миц
Кроз конкретну музику

(Наталијине трешње, Преко Пека, Мишљеновац)


* * *
Пут није тамо где сам мислио
Богаташ из вучије јаме је погрешан човек
Можда је чак и провокатор?
Њему је важан велики профит,
а мени нешто друго, што надилази све богаташе
на свету, духовно општење и музика
која спаја различите и чак супростављене светове.
Пут води тамо где нисам ни сањао.
Пут отварају тајне скоро неизрециве.
Постоји још један човек на свету који зна.
И он је мој несумњиви пријатељ.
Пут којим би да ме поведе богаташ
води у ћорсокак.
Путеви илузија су погубни
као и сви путеви богаташа.

* * * *
Сумњом нас Бог штити од сурогата и грашки зноја
у магловитој сауни.
Од Демона. Од призора Содоме и Гоморе.
Од Курве. Од дахтања.
Од просипања семена по пупку.
Наши пријатељи су животиње.
Наши пријатељи имају много
маски. Qубавнице испод пудера
имају, такође, читаве археолошке слојеве,
који су лепо очувани, као фигуре од глине неолита,
у крицима, у грчевима,
у дрхтању пред оргазам. Бог нам је дао
прилику да опростимо мртвим и живим
пријатељима дела почињена у наступу
нечега што личи на лудило, али што није
право лудило, већ лудило крви.
Искушења су спојени судови.
Што је придављено у баби,
васкрсава у унуци.
Голотиња, полни органи,
сасвим набрекли и жеља за оргијом
тако су близу миту, непознатом, несхваћеном животу...
Разум је, као и свест, зрно песка
на великом континенту постојања...

2.
Последње белешке Боре Мишљеновића (1919 - 1977) између својих редова
садрже акорде последњих Бетовенових, тзв. Руских квартета. Слушао сам ту
музику, не више човека јер је аутор умро, него духа по чијој мери није био ни свет, ни
земља, ни доба, ни комесари.
И видео ршум светских ратова и неопозиви учинак историје, смрти. Агонију
и неред, монструме и бојазни што се с несаницом паре магнетизмом змијског клупка.
Партитуре писане за нерођене слушаоце. Стихове срочене за нерођене читаоце.Ништа
не беше по мери тога духа, ни брак - успешан и несупешан. Осим пепела феникса.
Чеслав Милош мисли како је Гаврило Принцип, читајући песме Волта
Витмена, те стихове схватио озбиљно и убио надвојводу Фердинанда и разбуктао Први
светски рат. Ако заиста постоји неко проклетство Принципа (и Срба), онда следи и
освета Европе; Милош је, вероватно, имао намеру да упозори Србе на све консеквенце
Првог светског рата, комунизам, фашизам, губљење биолошке масе и идентитета...
Пепео Феникса.
Био је топао још увек тај пепео...

* *
Док је "Титаник" тонуо, или који час пре тога,
у утроби брода, у мраку (ухватила је целулоидна трка),
дешавало се нешто што голица машту
девојака... Катастрофа на тв екрану,
и мачка на канабету... То је било више него мачка,
и положај тела који се брзо укотви у подсвести.
Човек је дубљи и исконскији од онога што је у њему
психолошко и биолошко... Под Јорган планином
одвијало се, као у успореном филму,
исто оно што и утроби брода, у мраку,
који тренутак пре катастрофе.
Слутња пробија границе природног света. Сан.
Оженио сам се у сну неком плавом кнегињом
коју не познајем, коју никада пре не видех.
Душевна стихија откривала је обрисе
читавог света. Свих написаних повести.
Спевова. Изазов, несумњив,
дискретан, више него дискретан,
пословао је у тами, не као црв утрулој јабуци,
не. Енергија је киптела и била близу тога
да се прелије у слућени, тајанствен облик.
У сну је то био врели, тесни прстен
шкрга вулве. Узан мрачни процеп.
Свет је пун маски и образина, лажи.
Конвенција. Све је друкчије.
Декор матријархата има своје кулисе.
Накурњак је већ исплетен.
Свилом из сна неизрецивог.
У дубинама океанским. Мрачним...

* * *
Фалус се подигао као рампа, у сну.
Напоном енергије и чежње не више сасвим
затворене у себе, и не тако далеко.
            (Из Рукописа ХОРОСКОП ТИГРА / Белатукадруз)

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови