Translate

уторак, 6. јул 2010.

Бела Tукадруз (нове песме) / Краљевске инсигније

Наталијине трешње, Преко Пека, 2010.





Белатукадруз

Краљевске инсигније

"Писац узалуд тражи да му се диве због дела. Глупаци се понекад диве,али то су глупаци. Људи који имају духа носе у себи семе свих истина и свих
мишљења, ништа им није ново; они се мало диве, они одобравају".
Ла Бријер, КАРАКТЕРИ, Просвета, Београд, 1953, стр. 65      


КОШМАР
(Реквијем за мртве песнике и Флоберове папагаје)

Ујак је ускочио у воз у убрзању!
Позајмио сам му новац (ситниш).
Пре тога, у неком предворју (хотела?),
изгубио се у гомилама, пропао у густиш
непредвидљивог сусрета...Неко ме зграбио
(док сам гледао како ускаче у воз)
с леђа за врат, ошајдарио својски.
Да ли његов покојни отац - Броз?
Душа кроз сивило сна лута вођена
грехом. Као разбојници нашим кумом.
Силазили смо низбрдо, кроз грмље,
мрак. Тетовирани вековним фатумом.
Засјале су, као ужарене очи вучије,
у помрчини - урокљиве зенице - варнице.
Бацио сам се, с криком, као јелен,
у амбис. У бездан уметности, парнице
без краја, без наде, вечне несанице.
Пробудио сам се, дрхтећи као прут.
Не воле савременици Истину о себи.
Подметнут им је, одавно, погрешан пут. (...)


У трешњама су душе покојника, Гробље Старац, јун 2010.



ВРИСАК. ПРИНЦУ АЛЕКСАНДРУ
КАРАЂОРЂЕВИЋУ III

1
Кад бих се лако одрекао оног што је вишак
у мени, у сећању, чини ми се, угасио би се
жар испод пепела - трепнуо би жижак
и утрнуо засвагда! Огласио би се
суштински мрак, који се кроз многе душе шири.
Мрак се преоблачи на црвеном хоризонту.
Одело века је пуно закрпа. Ноћни лептири
долећу са тавана, из пећина, из бунара.
Покладне поворке журе, као војске према фронту
ништавила. Ја хоћу да сачувам све: ко огрлицу од ћилибара.
Хоћу заборављени мирис: руја, јоргована.
Враћам се Почетку као првој љубави.
Хоћу сасвим, хоћу све да обухватим :
да помирим време у срцу и оно у глави...

2
Зар се Бог може насамарити?
Толико се накупило греха: лаком
дух је све расипао, па и веру.
Баук - нечисте силе кружи Србијом, селом
и храни се бисерима и мраком.
Кољући јунца за кило меса, за вечеру!
Бдим, бојим се. Ноћ дуго траје,
као смрад од намножених пухова!
Пре ће овај свет, верујем, остарити
но што ће Бога насамарити лажидух Злих духова!...
Доиста, као дивље гуске ноћу,
гаче упропаштено (ишчезло је толико тога!).
Гаче празнина у нови век,
ал одјек гакања оживљује Бога!

3
Замишљам евентуалног читаоца,
ја, који никада не видех себе као писца.
Између нас је бескрајна провалија!
Понор! Понор! Пискарала, не црнорисца.
Новинари, проклете им душе, нису
између читалаца и писца обредно брвно!
Између Дантеа и мене, између писца,
Принца и Краља, постоји сродство духовно, крвно.
Случај Комедијант, не слепи, непознати,
по налогу Бога ће да сачува и открије -
моћи ће на свет да изнесе, и позлати -
оно што сурова епоха преко новинара,
бараба и ћифта гуши, гура у запећак, или блати.
Истина је скупља од шаке долара...
( 1973 - 2001.)

 Видети више:


Нема коментара:

Постави коментар