Партија
изнад државе
Република,
19. 10. 1920.
У моменту када се у Корушкој
догађао плебисцитни пораз, и тиме најочигледније осудио шкандалозни режим који
влада у самозваној краљевини СХС - у том истом моменту влада је била скроз пред
кризом због једног другог шкандала, који не мање очигледно илуструје сву беду и
неваљалост режима под којим живимо. Влада је скоро упала у кризу због изборног
размештаја полицијског особља. И влада, која је показала своју апсолутну
патриотску неспособност у питању Корушке, показала је велику патриотску
"способност" у овом другом питању. Завађени партијски табори најзад
су се погодили и криза је отклоњена. И ова влада, чији су шефови и вође
прокоцкали своју личну част, и који се свим силама труде да прокоцкају и част
наше државе, остаје и даље да управља овом земљом на корист своју и осталих
властодржаца, а на срамоту и недогледну штету и земље и несретног народа нашег.
И начин на који умало није дошло до кризе, и начин на који је криза отклоњена -
такве су срамоте за политички углед наше земље да такве срамоте могу својој
земљи наносити заиста само људи који су стварно прокоцкали све обзире личног и
јавног морала.
Извршен је полицијски размештај
према узајамном споразуму владајућих странака: толико радикалских и толико
демократских полицајаца! Земља је спашена кризе и њен углед је још једном
осрамоћен, и пред свесним синовима њеним и пред целим културним
светом. Јер, зацело, оваквих погодаба око полицијског чиновништва нема више
нигде у свету: није га било чак ни у покојној Аустрији. Полицијско чиновништво
је оно које се најмање сме мешати у политику. Оно има своју одређену функцију
коју, на жалост, само у нашој држави не врши: јер нигде у свету нема овакве
оскудице јавне безбедности, овакве слабе полицијске контроле као код нас. А од
увек се наш народ борио против мешања полиције у политику, и упућивао је
полицију на њене праве функције. Цела његова политичка борба последњих
деценија, цео полет радикализма - старог и самосталног - био је резултат борбе
народа против учешћа полиције у политичкој борби. И шта је дочекао наш народ у
новом, бољем добу, у својој новој, великој отаџбини? Дочекао је да су се његове
две владајуће странке, и Радикална и бивша Самостална, сада тзв. Демократска,
погодиле не да ослободе народ од полицијског учешћа у политици, него баш на против, да учешће
полиције у политици, и то у најважнијем политичком моменту народног живота, у
изборима за Конституанту, по узајамном споразуму дозволе и управо благослове.
Овим узајамним споразумом
полицијско чиновништво престало је бити државно, оно је дефинитивно постало
искључиво партијско, и оно, сасвим природно, има да врши не своју државну
функцију, него има да задовољи партијске интересе оних који су га, по узајамном
споразуму, учврстили на власти и дали му партијске задатке да испуни.
Један ми је пријатељ лепо
објаснио резултат општинских избора, нарочито у новим крајевима Србије: где је
срески начелник радикал, он је записивао председнике општина као радикале; где
је демократ, као демократе. Политичко мишљење и опредељење самог председника и
његових бирача, притом је играло сасвим споредну улогу. У крајевима где се баш
не може тако радити као у новим, ради се наравно друкчије. Главно је да
резултати буду задовољавајући за владајући режим моралне и интелектуалне
корупције, режим политичких коцкара који су, прокоцкавши сав свој лични
карактер и углед, остали још да прокоцкају до краја и углед земље и народа. На
том путу, који из безакоња води у бешчашће, властодршци су учинили последњи
корак разрешивши полицију њених државних дужности и ставивши је у службу
одвратном партијском режиму, који слави код нас своје срамне али и последње
оргије.
= извор:Светислав
Стефановић
СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА
ОДАБРАНИ
ПОЛИТИЧКИ СПИСИ
(1899-1943)
Приредио
Предраг Пузић
Нема коментара:
Постави коментар