Translate

уторак, 3. новембар 2015.

ПОВРАТАК / Милисав МИЛЕНКОВИЋ





ПОВРАТАК 


После Балканског Париза-Букурешта
Зађе Ратомир Марковић
У шуме и атаре
Родне Ракове баре
Већ просед
И са понеком поносном бором
Преко лица

А бора као да је
Извирала из његове бриге
За браћу Румуне
И њихов језик

У завичају као у колевци
Живе Велимир и Аурел
Стари Тину и Чеда Томанијин
Влада Милана Српцана
Се вратио из заробљеништва
А она два слепца
И даље разговарају
Шта виде или су запамтили

Само у Раковој Бари
Ратомир Мрковић
Може да чује
Како куца срце Михаила Еминескуа
У грудима Илије Гугулана
Да види како играју сву ноћ
“Влајне које се не замарају
Које још играју, да се земља тресе”

Можда ће и она бора поноса
Почети да се топи
Са лица Ратомира Марковића
Док у родној
Раковој Бари
Може да чита
Народне Влашке лирске песме
И своје записе наравно
Исписане словима латинице
За које се у младости залагао
Моћи ће да памти
А не само да сања своје песме

27. октобра 2015.
кад ми је Александар Лукић
предао књигу
Ратомира Марковића


Нема коментара:

Постави коментар