Translate

среда, 27. децембар 2023.

Успутне маргиналије

 Крајем 2023. године, после катастрофалних избора


I.

Далеко од Београда и политичких збивања, на једном од салаша у полуопустелим деловима с-и Србије, ових дана, прелиставам неке од нових наслова које ми је донео лично Медвед Пошо, који ме снабдева провијантом, и новим књигама, које најчешће убацујем у једно пластично црно буре од 500 литара, тј. кацу, да их мишеви не начну док не дођу на ред. У ствари, први наслов је један позоришни комад једног писца за кога сам у своје време чуо као за преводиоца. *  Други је књига Вилхелма Рајха, друго издање "Мале едиције Идеја", из 1981. Које сам последњи пут читао 1984. године. Овде на овом салашу, док су још били живи - мајка нам и отац, бог да им душу прости.

*  *

Што се тиче жирија, који је одлучио да изабере баш овај Црнковићев рукопис, а не неки други - шта да кажем? Жалосно време, тужно и претужно за савремене писце, чији рукописи чаме или и ако изађу, онда у 300 примерака, које финансира локална заједница уз помоћ министарства културе, етц. ("Žiri u sastavu : Dragana Bošković, teatrološkinja, Vukica Strugar, novinarka i Miško Milojević, reditelj, doneo je jednoglasnu odluku da se nagrada za dramski tekst„Slobodan Stojanović“, za 2022. godinu, na Konkursu koji objavljuje Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“ u Požarevcu, dodeli drami „Titove maserke slušale su Pankrte“, autora Predraga".) Књига изашла  2023, у јесен, на 194 стр. (21 цм, тврде корице). Не знам на основу чега се жири нада, или поједини чланови жирија, "da ćemo ovu dramu i videti na pozorišnoj sceni."? Пророци и врачаре нису. Нисам сигуран. Обрадовало би ме да неки редитељ или ма ко други, покуша, и постави овај комад; можда би било и адекватне публике? 

Можда је "мало" и ова тема окаснила?Аутор споменутог комада (рођен 1967. данас броји 56 година; можда и дочека да види на даскама свој комад); не би било лоше и да је тај рукопис, ако га је имао, написао, 2011-2012., да га је таада и објавио, макар и као ауторско издање... Међутим, то је већ друга тема, тема пишчевих приоритета; писац је, као преводилац, имаo, претпостављам,  пуне руке посла, и тачка...


II.

 Прелиставајући друго издање "Масовне психологије фашизма", видим да сам,  тај примерак (који сам сачувао и склонио у једну од најпространијих дворана невелике и најсувљије просторије пећине близу нашег салаша, оног на којем сам писао и написао део своје фантасмагорије  "ЦЈЕЛОМУДРИЈА ОВОГ СВЕТА" - првих неколико година новог миленијума, 21.) читао са обичном оловком у руци, до 94 стр. До потпоглавља "Расна чистоћа, тровање крви и мистицизам"... На крају сам додао, током 1984. године и неколико маргиналија на празној 228 стр.





Нечитко. Скоро нејасно; али када сам то сликао и увећао, видим у чему је ствар. Ето, о чему сам размишљао. То су биле... шта да кажем? - Хвала Богу, да нисам имао новца и да све то нисам купио, јер 2014. године када је била она поплава Пека која је однела део нашег салаша крај реке, направивши ршум, какав је био гори него онај из 1913. када је било поплава, поводањ који је узео много жртава од Кучева па до ушћа Пека у Дунав; ја сам схватио да - ако већ некад подлегнем ФАТАМОРГАНАМА "КОМПЛЕКСУ СПАСОВО", или "Музеју ЗАВЕТИНА под ведрим небом", или "Музеју  Немогућег Ратара", онда радије треба да тражим такво имање на врховима планина на којима сам рођен и одрастао, и где су наши стари, дедови и прадедови, имали поседе, а не на речним спрудовима златне брзавице, којом се узводно стиже до Златног Руна...

И на другим местима сам читајући их, у своје време, дописивао маргиналије, и добар део тих књига сам склонио на сигурно место, значи у горама, у којим Медвед доноси пошту, а шакали буљине страву. 

Могао бих направити факсимиле тих маргиналија, објединити их уз поновљено и коначно издање "Музеја Немогућег ратара", макар у стотинак библиографских примерака? 

Требало је  раније да напустим Београд (као један од мојих књижевних јунака), да "искочим из система" у дивљину памћења, праву дивљину шумску имања некадашњих бачија, можда баш на том имању на Б.? У коме извире Наша Река, шумска. Тамо где је мирис младих шишарки непоновљив, неописив.Тамо где има довољно вргања за време лета, и других јестивих шумских плодова... Да се отргнем том "шкопљењу" Срба и сељака, чији сам потомак, и да тамо чекам ... Нека друга времена, која су започела тим повдњеом на Пеку 2014. године. Док је још наш отац био жив. Али...

Али....Иза тог "Али" стоји ... Мађионичарски сатански обред, црни обред политике, хазарска посла, претварање маса у свиње, у робове, заслепљивање. Читао сам те 1984. године и онај роман "1984" , који сте и ви читали, и видео да у том систему у којем смо робовали... а који су масмедији хвали као најбољи има толико тога соотонског, духа перфидног ДУБОКЕ ДРЖАВЕ. Па и тај писац романа "1984", зар није био сатанист и службеник тајне енглеске службе...

...

Али, да ту станем... Кога све то занима?...


__

*  ....

OBRAZLOŽENjE

Ovogodišnji Konkurs za dramu „Slobodan Stojanović“ okupio je autore koji su se bavili širokim dijapazonom tema, od literarnih povoda do farsičnih replika na stvarnost u kojoj živimo. Drama „Titove maserke slušale su Pankrte“, pod šifrom „Čiča Draža ili hrvatska plaža“, književnika i prevodioca Predraga Crnkovića, izdvojila se, najpre, ozbiljnošću istraživanja naše novije istorije u dugih dvadeset pet godina, od 1977. do 2012, a onda i spretnim vođenjem dramske radnje i zaokruženim, istinitim i životnim likovima.
Kroz sudbinu dva glavna junaka, Vlaste i Đure, suprotstavljene partizansko/četničke provenijencije i iz takvih porodica, koji će na kraju, završiti kao članovi Službe, inkorporirani u sve mane problematičnog društva, Predrag Crnković je, uz detaljne didaskalije i pažljivo odabranu rok i pop muziku iz tih vremena, mapirao kako ukus nacije, tako i sentiment, koji je vodio ovdašnjeg čoveka kroz redovno pogrešne izbore, kojima se priklonio u smutnim vremenima.

Ciitiraću autora, u ovom tekstu ravnopravnog dramskog lika i sudionika vremena:

„Ovo je komad o generaciji šezdesetih, za koju se tvrdi da je jedina živela ispod staklenog zvona. Ta zemlja „između Istoka i Zapada“ bila je uglavnom „kul“, ali danas to reći, znači, isključiti se iz društvenog života. Kasnije generacije – zbog manjka obrazovanja –nisu imale glave pune informacija i zabluda, koje su kao bukagije sprečavale šezdesetaše da se priviknu na novo stanje stvari, a starije generacije (kojima je „ sve bilo jasno“) kao da su pomislile da je vreme „ za naplatu Titovih zabluda“.

Ketmanstvo se ispostavilo kao glavni modus vivendi, kao da ama baš ništa nije bilo ukorenjeno, ni samoupravljanje, ni bratsvo i jedinstvo, ni „prozapadna orijentacija“, ni nesvrstanost, ni stanovi, ni letovanja, ni besplatno lečenje, niti to što si „ mogao noću u parku mirno da spavaš“…“

PREDRAG CRNKOVIĆ (1967, Beograd), srpski je pisac i prevodilac. Preveo je četrdeset knjiga, sa danskog, švedskog, norveškog i engleskog jezika. Objavio je sedam romana, kao i jednu zbirku pripovedaka. Poeziju, kritiku, priče i eseje objavljivao je u više književnih časopisa. Nosilac je Nagrade „Branislav Nušić“, Udruženja dramskih pisaca Srbije, za dramu „Trbuhozborac“.
Pozorišni komad „Titove maserke slušale su Pankrte“ je složena, višeslojna dramska struktura, koja ostavlja budućem reditelju da je organizuje i formatira po sopstvenom daru, jer nudi bogatu i razuđenu feljtonsku građu, sa obiljem dokumenata i stvarnih događaja, ali i tačnu i istinitu autorovu misao o moći ketmana, da se okoristi duhovitom poslovicom „što ga više menjaš, sve više ostaje isto“, što su učinili i junaci Crnkovićeve drame, Vlasta i Đura, koji su se, kao roker, panker, nacionalista, četnik…“…ponovo sreli na Ju radiju u periodu 1995 – 2000, na jedan volšeban način, kafkijanski preobraženi u miloševićevske patriotske žurnaliste“, kako duhovito poručuje autor.

Žiri se nada da ćemo ovu dramu i videti na pozorišnoj sceni."

извор  >>>>>>

 



недеља, 29. октобар 2023.

Из нових књига српских песника

Стојан БОГДАНОВИЋ Све Крајина до Крајине, па Украјина


***

Корону сам испратио,
али убиће ме Украјина.
Њу не могу да преболим
Нити могу да заспим.
Корону је разбио рат у Украјини.


1.3.22.

 

 

Ако желиш мир,
Кад кренеш поред Нишаве
Искључи мобилни.

5.3.22.



***

Борим се,
Русија и Украјина
Никако ми из главе не излазе,
Не могу да их оставим саме,
Поубијаће се.

31.3.22. 

 

ЕВРОПСКА ПАПАЗЈАНИЈА

Видим да се кува
на све стране,
па и у Београду,
гладни посматрају са стране,
чекају свој тренутак.
У Украјини је грозно,
Европљани су дошли у Кијев
да се сликају са мртвима,
лепо су обучени за ту прилику,
потпаљују.
Не видех
да ли су коме запалили свећу,
обећали су свима оружје
а хлеб и лекове нико да спомене.
Јутрос не могу никако да изађем из свог сна.
Европа је далеко,
зато се и не види,
а шта су слепци видели
то само они знају.
Европска папазјанија
начисто је прокисла,
а то се не куса
наште срца.

9.4.22.

 

 

 

 

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
БОГДАНОВИЋ, Стојан М., 1944-
Све Крајина до Крајине, па Украјина / Стојан
Богдановић. - Ниш : Ревнитељ, 2023 (Ниш : Наиспринт).
- 45 стр. ; 20 cm. - (Библиотека Сига / [Ревнитељ])
Тираж 500. - Биографска белешка: стр. 41-43.
ISBN 978-86-89093-72-8
COBISS.SR-ID 128199689