x
x
x
x
x
Нова књига есеја и огледа, песника и издавача, уредника Александра Лукића (Мишљеновац, 1957 - ), која је објављена недавно, спашава , у неку руку, образ српске књижевне критике...- Књигу је објавила Едиција Браничево, у Библиотеци AB OVO, као 16, на око 237 страна, формат 24 цм (формата свесака часописа "Браничево") , у респективном тиражу за српске прилике. На корицама књиге је репринт детаља слике Jean Baptiste Simeon Chardin, Boy playing with cards (1740). Са киме се ова књига коцка, и да ли се уопште коцка? Да ли је овај познати српски песник, као критичар, постао хазардер, или пак песник-критичар, у оном исконском и тачном елиотовском схватању овог појма?
- Лукићева књига садржи четири целине.
- Већина текстова у овој књизи, прелиминарно је објављена по листовима, часописима, зборницима (Борба, Данас, Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, Браничево, Трећа Србија, Реч народа), или у Лукићевим књигама. Овде су ти текстови, сабрани на једном месту, прегледани, понеки прекомпоновани (пре свега – текстови о М. Лукићу).
- Пролошки текст РАЗМИШЉАЊЕ О ОРФЕЈУ И СОТОНИ ДАНАС прелиминарно је писан за зборник УКС на тему књижевности и насиља. Овде се објављује под новим насловом.
- Прва целина књиге I МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА доноси кратке есеје и интервјуе, осврте, беседе, и мало жешћу тзв. друштвену критику АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА, ПИСАЊЕ ЈЕ МОЈА ПРАВА И ПРВА НАГРАДА, КОЛЕНИКЕ – ВРЕТЕНО?, МИТАРЕЊЕ ЧУДОВИШТА, ПАРОХИЈСКИ ДУХ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ, МАЈСТОРИ ЗА БОЈАДИСАЊЕ ВУНЕ, ТРАГОМ ЈЕДНОГ МОРАЛА, «МУШКА МЕНСТРУАЦИЈА». На ово се надовезују уводници, које је у једном краћем периоду аутор писао из недеље у недељу за пожаревачки лист Реч народа: ЗАДУШНЕ БАБЕ, „СЛОНОВСКИ ВИЛАЈЕТ“, ГАСТАРБАЈТЕРСКЕ КАСАРНЕ, БЕЗОЛОВНЕ КАБАДАХИЈЕ, MADE IN POZAREVAC - АЛЕВА ПАПРИКА, ПРИЛОГ ЗА НЕПОСТОЈЕЋИ ЈАВНИ НУЖНИК, ... ЂЕЛЕМ, ЂЕЛЕМ..., КАКО СЕ РЕШИТИ ПОКОЈНИКА, БАМБИЛЕНД, ЛЕЦЕДЕРСКО СРЦЕ, ЛЕЦЕДЕРСКО СРЦЕ, ЖУТО ДУГМЕ, ДРВЕНИ АДВОКАТ, САЧУВАТИ ДОСТОЈАНСТВО.
- Друга целина доноси, ПРЕПЕВЕ Влашке басме.«Добро јутро, реко Јорданска! - Тако гласи наслов рукописне збирке забележених влашких народних умотворина. Забележили су их АЛЕКСАНДАР ЛУКИЋ, тада главни и одговорни уредник књижевног часописа "Браничево"..., родом из села Мишљеновца, и БЕН МЛАДЕНОВИЋ, професор географије, родом из Аљудова. Забележили су их током 1992. године у селима Аљудово, Кобиље, Манастирица и Велика Слана. Све је те примере изворних народних умотворина са влашког на српски препевао Александар Лукић, и највећи део те збирке објављује се овде. Дати су изврсни примери, када је реч о басмама, о самом тексту влашких басама: из њих блистају природа и дух, сила и енергија која подстиче. ("Та сила, која не респектује квантитет, којој и целина и појединости служе као њени путеви спроводници и канали, шаље свој осмех јутру, и укапљује своју суштину у сваку кишну капљицу. Сваки нас моменат и свака ствар упућује на то, јер може мудрост деловати у свакој форми. Она је у нас сасута као крв; она нас трза као бол. Она долази к нама као задовољство или радост. Она нас обавија у тмурним и меланхоличним данима, као и у данима веселог рада. Ми никад не упознајемо одмах њезину суштину, него тек после дуго времена", Емерсон, " Природа") .
- Трећа целина доноси, како и стоји у наслову III ПОДСТИЦАЊА ПИСМА САРАДНИЦИМА, која је слао, као уредник «Браничева» бројним сарадницима, Лукић слао, подстичући их да проговоре о актуелним и горућим проблемима савремене српске књижевности. Бездана уметност? УСПЕХ И НЕУСПЕХ У ЖИВОТУ И У ЛИТЕРАТУРИ. ТРАЖЕЊЕ СРБИЈЕ И ЊЕНОГ ИЗРАЖАВАЊА. ЗАШТО ЈЕ КЊИЖЕВНА НАГРАДА «ГОСПОЂИН ВИР» ЗА 2009. ГОДИНУ ДОДЕЉЕНА ВУКУ ДРАШКОВИЋУ? (образложење)
- Четврта целина IV УМЕТНОСТ БУДУЋНОСТИ доноси текстове – огледе о уметности будућности, писаних на основу књиге огледа «Јеванђеље Мирослављево» која је готово непозната широј читалачкој публици у Србији. Тако су се, сабрани, на једном месту, овде, нашли многи Лукићеви текстови расути на разним странама. Повезује их оно на први поглед невидљиво, неизрециво, оно између - митарења чудовишта и уметности будућности, дух критичара-песника, крст ако хоћете, и растурање магле, која гуши српску књижевност...
- Почетком ове књижевне сезоне у српској књижевности су се појавиле две донекле на први поглед сродне, сасвим неочекиване књиге огледа, есеја, размишљања и вредновања, о безданој уметности ( како је писао Емерсон, што Лукић прихвата и за шта се као издавач и уредник, и критичар залаже), или о васељенској свести и уметности - кабаста књига Р. Војводића, која ће изазвати полемике и буру.
- Обема новим књигама је заједничко, то, што су у њима сакупљени расути у разним часописима и на другим местима, текстови које су аутори годинама писали, и тема - оштре и аргументоване књижевне критике, вредновања и превредновања.
