Translate

субота, 18. јул 2020.

Краћи огледи 6 / Миодраг Мркић



ПРЕДГОВОР
Књига Краћи огледи 6 написана је за време владавине вируса Корона, Ковида 19. Лица преко 65 година била су у изолацји. Поштовао сам „забрану кретања“ и „остани код куће“. Остао сам у кући, тачније у стану.
У некој самоодбрани писао сам огледе, есеје.
У књижевности као поступак писања књига за време неке непогде, или епидемије није непознат. Сетимо се Декамерона Бокачовог... Избегли због куге причају приче. У овој књизи, Краћи огледи 6, налази се оглед о књизи Мирослава Лукића Збогом Југославијо (Реквијем за Г-ђу ИКС). Лукић је за време бомбардовања 1999. године избегао у родно село и у њему пише књигу Збогом Југославијо (Реквијем за Г-ђу ИКС).
Ево и ја као „лице преко 65 година“ „остао сам код куће“ и писао и написао 7 краћих огледа. Овде их ређам по римским цифрама и насловима:
I Медаљон смеха (Животне радости)
II Ковид 19 („Живот нека буја довека“)
III Чаролија прећуткивања (Превредновање, Бећковић и...)
IV „Со соли“ и „Да се динарци врате одакле су дошли“
V Киш. Инфраструктура ИСТОРИЈСКОГ НЕ
VI Поетика Збогом Југославијо (Реквијем за Г-ђу ИКС) Мирослава Лукића
VII Како сам објављивао књиге
Верујем да су поређани у неком мотивацијском систему ове књиге. Верујем и да имају неко чвршће место у мом есејистичком раду и контексту и инфраструктури тог рада.
I Медаљон смеха (Животне радости) девојке и младића доживео сам као смех Човека вирусу Короне, Ковида 19, смех у борби ко је „круна живог, живота“ – Човек или Вирус. Девојке Николић – народ побеђује и Јовановић – Богу мио. Ето, њима сам посветио ову књигу - Краћи огледи 6. Да – 6: „хармонија... љубав, здравље, лепота... срећа... Свемир...“
II Ковид 19. „Живот нека буја довека“. Извесно лоцирање Короне, Ковида 19 на светској сцени. Квантно решетање либералног капитализма. Нека илустрација живота је и жена. Луда жена, која седи на клупи поред „жестоког пензионера“ и прича. „Апсолутно слободно“, дакле „луда“...
III Чаролија прећуткивања (Превредновање, Бећковић и...). Говорим о томе да сам ја као писац упао у бирократске чаролије прећуткивања. Режими ме за своје потребе прећуткују. Пре двадесетак година објавио сам Превредновања (Три витеза рестаурације – Ћосић, М. Булатовић и Матија Бећковић). Нико, ама баш нико, није ни реч објавио о тој књизи. Прошле године је пожаревачки часопис Браничево објавио Превредновања као друго издање. У јеку је била прослава 80 година живота Матије Бећковића. Браничево је прећутано. Сигурно је интересантна психологија прећуткивања.
IV „Со соли“ и „Да се динарци врате одакле су дошли“. Тема овог огледа је етношовинзам. Дакле, не национализам. У питању је Миодраг Булатовић који каже да су Црногорци „со соли српског народа“. Ја се умешам и кажем да није здраво много слано. Други академик Драгослав Михајловић каже: „да се динарци врате одакле су дошли“. Генијална идеја нашег човека. На крају крајева цело човечанство би се набило негде у Африци.
V Киш. Инфраструктура ИСТОРИЈСКОГ НЕ. Оглед о Кишу је метатекст на фељтон Миливоја Павловића Венац од трња за Данила Киша објављен августа и септембра 2019. године у Новостима. Мој метатекст је другачијег мишљења о Кишу Миливоја Павловића. Киш се не би сложио са тим мишљењем мада је био за слободу мишљења и другачијег мишљења, бар декларативно. Мислим да Др. Миливоје Павловић цени другачија мишљења – виђења, читања, учитавања, расчитавања... Кишова реакција на критике из Београда и Загреба више је ствар за психијатра. Ако је већ борац, бескомпромисни борац за слободу мишљења, академске слободе, право на другачије мишљење, слободу штампе, онда реакција треба да буде у супротстављању мишљења, а не у стилу торокала, алапаче против режима који га уствари тетоши.
VI Поетика Збогом Југославијо (Реквијем за Г-ђу ИКС). Због мојих година и околности у којима је рад писан (Корона, Ковид 19) нисам био у стању да говорим о садржини књиге Мирослава Лукића. Филозофски гледано задржао сам се на форми... Значи метод... поступак, израз... На крају ја нисам писац студија... Писац сам покушаја, огледа не баш карактеристичних... Повукла ме је инстинктивност Лукћева која је далеко од Кишовог јурцања за измима и, и, и... Његовог лепршавог глуматања прогоњеног писца...
VII Како сам објављивао књиге. Аутобиографски текст наравно са тежиштем на објављивању мојих књига. Тридесет година сам прекинуо објављивање из простог разлога да то што сам писао никако није могло бити објављено: „црвена буржоазија“ и „црвени цар“, извоз радника