(....)
Ово је на језеру Сврака?
Претпостављам јесен 2017. Новембар.
Заволео сам ту румен на коју су налегли облаци северног неба као све ређа сећања на моје дечаштво, живот, амбиције; будио сам се као некад, као гимназијалац у дому тетка Н. у једној варошици североисточне Србије, и уживао у изласку сунца у дубинама небеског мора, плаветним безданима, које је Сунце што излази преплављивало...
Данас је уторак, а не четвртак. Иза препорука ГООГЛ-а стоји компјутер који покушава да преузме улогу Бога, неће моћи! Свет без Бога, свет машине је наказан.
Потонуће глупо једне ноћи, као и Хипербореја...
Сећам ли се овог дана. Да, 2. новембар 2017.Сетите се 2017. Упоран је Гооглов аутоматик. Али ја идем даље, напред, тј. у чисто злато октобра 2018.
Јер ми је важна Светлост.
Сведенборг.
Чудо језера. Ти.
Јер пролазимо испод Дуге, у другу земљу, невероватну.
У ауту који нас је довезао на домак Северног пола.
У ауту који нас је пребацио иза свега, света...
(...)
Нема коментара:
Постави коментар