Translate

Излазак из духовног затвора

 






(...)

Шта је остало од књижевног живота последњих година?Од књижевних познанстава, пријатељстава, зближавања? Старих пријатељстава? Магла, прашина година, карикатура? Стене, громаде стена, пузавице, маховина, развалине нечега, чега, гротеске? Шта је са књижевном донкихотеријом књижевног живота, часописа, феноменом пишчевих издања, који вуче корене од напих манастирских рукописних књига?

Ако је све то нестало, како и зашто? Због чега - да би испливала неописана чудовишта на друштвеним мрежама која покушавају да оживе мртво, не говорим и не алудирам на ботове и све оне друге беднике које је стварала, финансирала тзв. официјелна држава (да се не лажемо - наша дубока држава)... Мислим на оне јаднике насукане на пустим спрудовима осме деценије њиховог живота, где су час свеци, час арлекини, час браниоци правде, баш ти, ти који су као омладинци држали курсеве против верских секти по својим комитетима и вукојебинама...проверени... будалетине каријерне са позамашним библиографијама и непочинствима...болесно амбициозни, прави несити гемови... са прикаченим брадама а ла гроф Толстој...Гледајте шта раде - у младости су били дресирани, јањичари, удави, а сада млате празну сламу и спремају се да кажу и напишу своје најзначајније ствари, које ће наравно написати не овде, него тамо (на оном свету, можда ни тамо?)  Како су уопште такви били могући? ...
(18.02.2021)



(...)

(...)

(...)

(...)

(...)

(...)

(...)







Нема коментара:

Постави коментар