Translate

четвртак, 22. октобар 2015.

ИЗУМ ЗА СРБИЈУ. Овако о свом најновијем патенту прича Томислав Цветковић, машински инжењер у пензији

ПОДИГАО сам својевремено куполу на Храму Светог Саве, тешку 4.000 тона, уз помоћ хидраулике, што је био највећи градитељски подвиг тога времена. Учествовао сам и у последњој модернизацији железничке сигнализације од Товарника до Ђевђелије, пројектовао хидрауличне системе грађевинских машина које се користе на коповима угља, технолошке линије у производњи опреме за нафтне бушотине... Када сам отишао у пензију, нисам стао. Одлучио сам да направим генератор који ће производити најјефтинију струју на свету!
 Уколико се његов изум спроведе у дело, Србија би могла да постане један од највећих извозника струје, са убедљиво најнижом ценом. Уместо досадашње производне цене киловата од 10 до 14 евроценти, у термоелектранама на угаљ (према америчкој анализи), Цветковићев генератор даје производну цену од свега четири до пет евроценти по киловату!
У времену када зелена енергија тежи да замени тешку индустрију и када Србија има притисак да гаси своје термоелектране, овај инжењер прави струју - из обновљивих извора.
- Схватио сам да је потреба за електричном енергијом у свету велика, па сам почео да изучавам ветро-генераторе - каже Томислав Цветковић. - Читао сам литературу из те области и схватио да ветро-паркови раде на годишњем нивоу свега 18 одсто, у најбољем случају 24 када су добре руже ветрова, а ми морамо да повећамо удео производње струје из обновљивих извора. Зато сам пројектовао преносни уређај који користи кинетичку енергију као обновљиву и повећава излазну снагу.
У преводу - Цветковићев патент би од једног киловата, који је потребан да се покрене његова машина, добио осам! Уколико би генератор заживео, могао би да замени све термоелектране на угаљ у Србији! Не би било потребе ни да се размишља о нуклеарним погонима, који су огромни загађивачи природне средине.
- Почетна идеја јесте да се направи један генератор јачине три мегавата - објашњава креатор патента. - Само та машина могла би да снабде један мањи град од 20.000 становника. Иницијална, односно почетна енергија за овај подухват била би свега 355 киловата. Код пројектовања електрана великих снага, погон је потребан да се покрене само један генератор, а онда се сви остали у такозваној башти - ланчано покрећу.
Како ни ту почетну енергију не би "направио" од тешке индустрије, Цветковић има план да је добије из других обновљивих извора - сунца, ветра, мини - хидроелектрана (поточаре) снаге до 500 киловата. Али да чим активира генератор, он из сопствене произведене струје аутоматски почне да преузима напајање свог погонског мотора, док се његово иницијално напајање искључује и усмерава у преносну мрежу, односно за тржиште.

ИЗУМ ЗА СРБИЈУ
ПАТЕНТ је Томислав Цветковић пријавио и у Америци, а презентовао га је и Европској комисији. Ипак, он би највише волео да машина заживи - у Србији.
- Потребно је 3,5 милиона евра за генератор од три мегавата, а имамо и погон у близини Београда где бисмо почели производњу - говори инжењер Цветковић. - Најдраже би ми било да изум спроведем у дело у Србији, јер бих првенствено желео да помогнем својој земљи. Идеја ми је да направим електрану од 600 мегавата у крају у ком сам рођен, на Сувој планини, док би за највећи погон од 20.000 мегавата била планирана Чока, у Војводини. Само да обезбедим средства.

"ШКОЛСКИ рјечник босанског језика" професора Џевада Јахића, који обилује погрдним изразима и објашњењима на рачун Срба и православаца, иако је одштампан 1999. још је на полицама образовних институција у Федерацији БиХ!

СКАНДАЛОЗНОУ босанском школском речнику: Срби, ђикани који кољу!

Школски рјечник босанског језика пун погрдних израза на рачун нашег народа. Ковачевић: Босански лингвисти познати по говору мржње 
"ШКОЛСКИ рјечник босанског језика" професора Џевада Јахића, који обилује погрдним изразима и објашњењима на рачун Срба и православаца, иако је одштампан 1999. још је на полицама образовних институција у Федерацији БиХ!
У њему се тако реч "ђикан" тумачи као "сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког порекла који је генетски четник".
Реч четник је описана као припадник српске војске која је кроз векове починила велике злочине над бошњачким становништвом. Џихад је рат за одбрану вере, а поред речи гранатирати пише да су "четници гранатирали целу Босну", а уз реч клати, "четници кољу"!
Министарство просвeте и културе РС у уторак је најоштрије осудило коришћење овог речника кojи oбилуje пoгрдним изрaзимa и oбjaшњeњимa на рачун српског народа и подучава младе генерације у Федерацији БиХ мржњи према Србима.
- Хитно ћемо затражити од Министарства образовања и науке Федерације БиХ повлачење овог речника из наставе - наводе у ресорном министарству.
ШКОЛОВАО СЕ У БЕОГРАДУ, ВОЛИ ЦРЊАНСКОГВРЕЂА ме да ми приписују да сам човек који мрзи Србе. Одрастао сам са Србима и школовао се у Београду и данас имам велики број пријатеља Срба. Омиљени писац ми је Црњански - каже Јахић.
У РС је завршено уклањање увредљивих садржаја из програма и уџбеника за основне и средње школе, уз поштовање заједничког наставног језгра, а промењени су и називи школа за које се сматрало да вређају припаднике других конститутивних народа. Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода каже за "Новости" да нико из РС није дао стручно мишљење о речнику.
Лингвиста Милош Ковачевић каже да је у односу "босанских" лингвиста и историчара познат својеврстан говор мржње према Србима и да се на тај начин "повампирује говор о Србима из времена Анте Старчевића, када су се у одредницама везаним за Србе бирале најпогрдније речи":
- Ово што ради Џевад Јахић још је горе, јер уместо одредница које подразумевају лексичко или денотативно значење, он наводи конотативно и лично, којим хоће да поједине речи преведе на колективно национално бошњачко значење.
Професор Џевад Јахић, аутор спорног речника, каже за "Новости" да није србомзац и да је речник "поимање босанског човека који кроз историју има речи којима схвата одређене појаве". Као пандан "генетском четнику" наводи реч балија, за коју је навео да означава муслиманског сељака, примитивног, простог човека односно неуког муслиманског сељака.
Тврди и да "речник преноси оно што стоји у босанском човеку као емотивна и духовна мисаона и симболична перцепција што га је кроз историју пратило".


У босанском школском речнику: Срби, ђикани који кољу! | Друштво | Novosti.rs

"У слепој тами, на тужном путовању ка кући, Песма орхидеја више није песма самосажаљења, већ ода храбрости ношењу тешке одговорности", поручују кинески уметници који ће Конфучијеву епопеју извести пред београдском публиком

ДУХОВНА баштина и живот једног од највећих кинеских и светских мислилаца инспирисали су спектакуларну кореодраму "Конфучијево путовање кроз свет", коју ће наша публика видети 15. новембра у Сава центру.
Ово гостовање Кинеског националног плесног театра из Пекинга, као део билатералне културне сарадње најавили су министар културе и информисања Иван Тасовац и амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг.
- Кина има своју историју и културу у трајању од пет хиљада година - подсетио је Манчанг. - Кинеска и српска култура припадају не само тим народима, него и читавом човечанству.
Према речима министра Тасовца, читав новембар биће у знаку проширења сарадње на пољу културе. У Софији ће бити одржан други министарски форум културне сарадње Кине и земаља централне и источне Европе, на коме ће како очекује Тасовац, Србија бити одређена за домаћина самита о креативним индустријама, наредне године.
Кинеска национална опера и плесни драмски театар, као државна компанија у оквиру министарства културе НРК, постоје више од пола века. Негује комбинацију различитих врста уметности: опере, пантомиме, традиционалне игре, оркестарске музике... 
Конфучијево сценско путовање кроз свет представљају као путовање без остварења снова, током кога је велики мислилац узалудно покушавао да популарише идеални свет велике хармоније, док су државне вође, мутних мисли, народе водиле у рат.
"У слепој тами, на тужном путовању ка кући, Песма орхидеја више није песма самосажаљења, већ ода храбрости ношењу тешке одговорности", поручују кинески уметници који ће Конфучијеву епопеју извести пред београдском публиком. 

среда, 21. октобар 2015.

ЈУБИЛАРНИ, 60. међународни сајам књига у Београду



ЈУБИЛАРНИ, 60. међународни сајам књига у Београду отвориће Емир Кустурица, у недељу, 25. октобра, а у име почасног госта Русије, присутнима би, како сазнају "Новости", требало да се обрате руски амбасадор Александар Чепурин и директор Руског дома Надежда Кушченкова.
Одбројавање дана до почетка нове светковине књиге, читања и културе, Одбор сајма је јуче искористио да представи монографију др Ирине Милутиновић о шест деценија трајања ове манифестације. Књига је објављена тројезично - на српском, енглеском и руском језику. У част јубилеја направљен је и филм о историји Сајма књига, у сарадњи са "Филмским новостима".
- Сајам потврђује велики значај које књиге имају у Србији, али Сајам није имао књигу о себи. У овој монографији обрађена је свака година. Занимљиво је видети да су га до 1990. године отварали политичари, а од тада писци - рекао је Зоран Аврамовић, председник Одбора Сајма.
Иако се развој Сајма књига прати од 1956, када је профилисан као традиционална међународна културна манифестација, ова монографија подсећа и да је прва изложба књига у Београду одржана на Ђурђевдан 1893. године.
ЦЕНТАР РЕГИОНА
Београдски сајам је, по речима Владана Вукосављевића, градског секретара за културу, празник књиге, издавача и читалаца:
- Упркос околностима, променама држава, кризи, ратовима, сваке године у октобру Београд је имао величанствену манифестацију и постајао издавачки центар региона.


Куста отвара Сајам | Култура | Novosti.rs

Извршни савет Унеска подржао пријем Косова

Извршни савет Унеска, како јавља РТС, већином гласова, предложио је пријем Косова у ту организацију.
У Извршном савету је 58 држава од којих су 32 признале једнострано проглашену косовску независност, а око 20 је подржало захтев Албаније.
Русија, Куба, Кина, Аргентина, Сспанија и Бразил успротивили су се идеји да творевина попут Косова може да буде члан Унеска и најавили да ће образложити своје ставове на пленарној седници.
O пријему Косова одлучивати Генерална конференција Унеска у новембру, где се одлучује двотрећинском већином између 195 држава чланица од којих је 111 признало Косово, а 84 није. 
Председник Србије Томислав Николић изјавио је да данас не очекује повољну одлуку са заседања Унеска у Паризу, али да ће Србија наставити да се бори да Косово и Метохија не постану члан те организације, јер предстоји Генерална Скупштина Унеска.
Државни и црквени врх и представници САНУ, на јуче одржаном састанку у згради Председништва, позвали су чланице Унеска да захтев "Косова" и земаља које тај захтев подржавају одбију и одбаце.
У закључцима са тог састанка је указано и да Српске цркве и манастири на Косову и Метохији припадају баштини у власништву Српске православне цркве и Републике Србије, и да би свако отимање те баштине значило недвосмислено угрожавање опстанка најзначајнијих религијских, културних и историјских споменика српског народа, али и европског и светског културног наслеђа на Косову и Метохији, али и српског становништва које и даље живи на том подручју.
Премијер Србије Александар Вучић изјавио је јуче да Србија чини све могуће напоре како би спречила пријем Косова у Унеско као и да су шансе Србије много веће на Генералној конференцији.
"За изгласавање предлога потребна је проста већина гласова, а гласови уздржаних се не рачунају. Најреалније је да ће се пре гласања повести расправа коју су најавиле неке државе. Такође, могуће је и да се простом већином изгласа затварање дебате, као и неко алтернативно решење", рекао је јуче Тањугу амбасадор Танасковић.
Уколико предлог данас буде усвојен, онда ће о пријему Косова одлучивати Генерална конференција Унеска која ће бити одржана од 3. до 18. новембра.


Извршни савет Унеска подржао пријем Косова | Политика | Novosti.rs

Пријатељи ЗАВЕТИНА широм света. Тачка пресека


Шта су  «Заветине»  после тридесет и две године постојања?
ПРТЉАГ. Куфер савремене уметности?Да. У том куферу књижевних легионара, поред свега осталог, има и Рукописа. Непознатих. Нових. Старих. Откривених. Много рукописа. Различитих. Изгубљених. Заборављених. Много дужних метара свесака са дневницима.... Хиљаде непоновљивих фотографија. Читавих галерија. Докуменатра. Сведочанстава....
Знак препознавања?  Да, - особен знак препознавања.
Симбол тог препознавања  могу бити кругови – концентрични кругови, који се шире  непрестано од  једног бреста у  Звижду (Србија Севераца),  преко Београда, у бескрај.
«Заветине» су почеле као мали, приватни српски издавач, који су брзо угушили  стравични и непоновљиви услови српске транзиције започете у време Милошевића, која се ево окончава у још стравичнијим околностима  владавине  Вучића. Сатеране у издавачки гето малих тиража, «Заветине»  су покушавале да бране најугрошеније књижевне врсте – поезију, есеј  и  критичку новоренесансну  прозу. И онда су, онако како је интернет продирао у свет, и вилајет назван Србија,  кренуле, да отварају, на светској Мрежи, своје прозоре, виртуелне, наравно, кроз који се види далеко-далеко. И да  минуле деценије истрајавају на бранику – хтедох да напишем независних издавача,  - када би таквих и било!  Али овде, где су осуђене да истрајавају «Заветине»,  непотпомогнуте ни од кога, ни од државе, ни од тзв. новопечених богаташа,  где се свим силама намеће страна књига, све страно и где се српска  уметничка књижевност потискује на маргине,  појављивали су се разни тзв.  «независни издавачи»,  разни тзв. «самиздати», који су били карикатура у односу на оне праве... У таквом једном друштвеном и културном галиматијасу, «Заветине» су, захваљујући пре свега  «Сазвежђу З» стекле  оно о чему  издавачи малих земаља и малих култура могу да сањају -  популарност -  потврђену посећеност  својих интернет-локација,  која се оличава у цифри ( средином лета 2015. Године)  од преко петнаест милиона прегледа!
«Заветине»   имају много више пријатеља него што ико и слути у Србији! И  као што смо приметили пре неколико дана,  поводом нове потврде раста посећености «Заветина» -  сигурно је тај број и већи од потврђених петнаест милиона прегледа!  Јер тај број укупних прегледа расте из дана у дан!

За неког ће то бити можда много, за друге мало, за мене, ако се осврнем уназад, барем једно десетак година – невероватно. Пре десет година, или пре само три-четири године, то је било немогуће, али ево, данас је могуће, остварило се. Број посета бројним локацијама „Заветина“ расте. Локације „Заветина“, не посећују само посетиоци из Србије, или само из бивших република СФРЈ, или само посетиоци из суседних балканских држава – „Заветине“ посећују посетиоци из целе Европе, Русије, Северне и Јужне Америке, Африке, Аустралије. Вероватно, највећи број посетилаца спада у оне који знају српски или хрватски језик, али има и не мали број посетилаца који посећују ове сајтове, или блогове, а да не знају српски или хрватски, јер сајтови су опремљени опцијом Googl преводиоца... Редовним посетиоцима „Заветина“ познато је да је у току „овидљавање“ публиковане грађе на локацијама „Сазвежђа З“, оличено на локацији „Прототип“ на коме се публикују сви „обрађени“ и нумерисани чланци или прилози (скоро 4000 прилога је „проинвентарисано“- трећина од укупно објављених прилога, међу којима доминирају, пре свега, ауторски прилози, осврти, поезија, уметнички радови, занимљиве и препоручене репортаже, тумачења, истраживачки, ненаметачки дух). Googl шаље месечне извештаје само о делу локација које подупире, не и о прилозима које подржава WordPress, где, иначе, „Заветине“ имају веома популарне и посећене локације („Златни Расуденац“, ЗАВЕТИНЕPress, Прототип, Ренесанса, Опало лишће, Васељенски лист, и др.) –тиме желим да скренем пажњу, да је посета локација „Заветина“ знатно већа од оне коју приказујемо месечним изводима из Googlове управне табле, и то се лако може проверити, сабрати, срачунати (јер свака локација „Заветина“ на WordPress-у има податак о укупној посећености на видљивом месту). Радећи на тзв. Прототипу ЕЗ, увиђам да је потиснута занимљива публикована грађа, по природи тих блогова или сајтова, да нови прилози потискују старе. Поготову на WordPress-у .

Али оно што овом приликом хоћу  да кажем, да приметим, то је :  тај број посета нису подигли само  аутори који су годинама повремено публиковали у «Заветинама»  (без обзира где живели, у Русији или Америци, Канади, или Паризу, Африци, Аустралији, Бразили, Аргентини или Швајцарској...). Нису га подигле ни  особе  - преко  двеста шесдесет, које оснивач «Заветина» има у својим «круговима»  на Гоогл + профилу, као ни оних  «179 пратилаца». Та «заслуга» припада  сасвим непознатим  особама и посетиоцима «Сазвежђа З «  укупно узев.  Интернет је спојио, зближио свет.  Снагом коју ми никада не можемо сасвим ни замислити, ни појмити. Ту  снагу и енергију оличава  изванредна фотографија   Г-ђе Бранке ВрС, направљена у Шведској, можда у близини Северног пола -  симетрична слика мођних борова који стреме у небо. (Уграђена у заглавље ове локације посвећене  свим  пријатељима «Заветина»  .Од оних у Србији и на Балкану до свих оних других широм света, углавном незнаних.)  Тој непрегледној и радозналој интернетској  војсци  «Заветине»  дугују  понешто, ево прилике да им се део тога дуга и врати.