Наталијине трешње, Преко Пека, 2010.
Белатукадруз
Краљевске инсигније
"Писац узалуд тражи да му се диве због дела. Глупаци се понекад диве,али то су глупаци. Људи који имају духа носе у себи семе свих истина и свих
мишљења, ништа им није ново; они се мало диве, они одобравају".
Ла Бријер, КАРАКТЕРИ, Просвета, Београд, 1953, стр. 65
КОШМАР
(Реквијем за мртве песнике и Флоберове папагаје)
Ујак је ускочио у воз у убрзању!
Позајмио сам му новац (ситниш).
Пре тога, у неком предворју (хотела?),
изгубио се у гомилама, пропао у густиш
непредвидљивог сусрета...Неко ме зграбио
(док сам гледао како ускаче у воз)
с леђа за врат, ошајдарио својски.
Да ли његов покојни отац - Броз?
Душа кроз сивило сна лута вођена
грехом. Као разбојници нашим кумом.
Силазили смо низбрдо, кроз грмље,
мрак. Тетовирани вековним фатумом.
Засјале су, као ужарене очи вучије,
у помрчини - урокљиве зенице - варнице.
Бацио сам се, с криком, као јелен,
у амбис. У бездан уметности, парнице
без краја, без наде, вечне несанице.
Пробудио сам се, дрхтећи као прут.
Не воле савременици Истину о себи.
Подметнут им је, одавно, погрешан пут. (...)