ПРАВАЦ СЕВЕР-ЈУГ

 

 

слика из звижда, пролеће 2013. снимак иван лукић. не сме се прештампавати без дозволе аутора

Тај предео, ипак, као да је створен за оно што желим.
То је један брежуљак, предиван брежуљак изнад реке.
Деобе су уситниле рајски брежуљак.
Деобе су уситниле све, и тај ситнеж држе у својим џеповима људи чудних карактера.
Ни џак пара не би био довољан да се све то откупи.
Зашто? Да се врати у првобитно стање.
Бог зна моју тајну замисао и можда ми анђели помогну, кад се најмање надам. И можда једнога дана подигнем на врху брежуљка Кулу од камена и мали храм Спаса, и  салаш или бачију.
Садашњи власници су тај брежуљак препустили себи – парлогу и небу.
Власници, вероватно последњи. У тешким дуњовим чакширама.
Тај предео призива кнежеве и песнике – правог домаћина,
Немогућег Ратара.
Ако је толико препрека, које су подигли обични људи и околности,
то не би смео бити главни разлог за одустајање.

Ту треба поставити Угаони Камен (Комплекс Спасово).
И све сазидати каменом. И населити заборављене речи
и речи које управо одумиру –
речник Свечовека и Свевремена…

    (Субота, 14. септембар 1996. Око 12 ч. )

_____________________

будно око, бела тукадруз. снимак иван лукић. лето, 2013.

Као и свака друга замисао, Комплекс СПАСОВО се прво објавио  у Духу.
Могу да наставим да зидам ту грађевину у Духу, док не дође тренутак када ћу моћи и стварно да је саградим негде.

*
Видео сам како се дешава једна од најдивнијих ствари : како ми се отима торзо другог, измењеног, проширеног издања Музеја Немогућег Ратара : све је то било у вези са мојим најдубљим сновима, а они су у вези са најдаљим земљама и стварима, људима и пределима…

Понекад неке новине или књиге, објављују фрагменте неких мојих снова након што сам их сањао.
Мистер П. ми је, рецимо, ноћас нудио део своје количине вискија и ја сам узео тамну флашу и кренуо бедемом тврђаве, у сну.
Мистер П. Први министар, кога никада нисам лично упознао…
Оглашавају се чавке. Врапци.
Двадесет је до осам. Авион је можда полетео за Швајцарску.
Моји пријатељи су отпутовали у Европу.
Субота је, 28. јун 1997. Дан ће бити паклен.
Отпутоваћу са децом на годишњи одмор . Као некада : у родно место, Мишљеновац. Са симболичном свотом новца…
Прошла ме је идеја о објављивању мојих сабраних објављених књижевних радова – на томе се не може зарадити много пара. И ко би данас уопште штампао двадесетак књига једног писца у земљи која доживљава своју најдубљу агонију?

* * *

Из  Необјављених рукописа - МИШЉЕНОВАЦ. Ко би требало да се постиди : онај који је напустио старо кумство и стекао ново, или онај  који би пре умро него што би се на то одлучио?
Ако су нова духовна сродства боља од старих, то је добро; она не доводе у питање стара.
Ко гази ко зна када уведени обичај, налик је на барабе и достојан презрења.
Дуго траје путовање аутобусом из центра до најдаље периферије града: прочитао сам песму једног ирског песника у којој опева своје родно место, село, и присетио се (пробудивши се јутрос)  да дам нови наслов, ономе што се већ годинама „кали“ на мом радном столу.
Написао сам један есеј  који је био преломан у мом начину писања есеја (исцрпео ме је).
Најбоље би било да одспавам: у Мишљеновцу се тако добро спава. Све тамо могу преспавати, осим  дивљења.
Љуто се вара сваки човек ко свом, или туђем животу, придаје претерану важност.
Избор, сваки избор, открива наше мане и врлине. Избор пријатеља, рецимо. Говорећи по савести, иако је избор неког нашег пријатеља био више него искрен и заснован на духовном сродству (пре свега), у њега је уграђена извесна неравноправност односа од почетка, и она се касније преносила као камата која се сваког дана увећава…
У  Мишљеновцу се зна ко је ко – тако сам мислио.
У Београду, или Вавилону, тек треба да се сазна.
Оно што ми се, после свега, највише допада у Београду, то је – она дуга и тужна улица Војводе Степе Степановића. Од почетка до краја.
Кумодраж је дивно место, и са положаја  где стоји биста Војводе, Београд се види као на длану…Град је скоро „појео“ село  (како рече једна жена из овог села).
Постоје два места на свету*, где бих  волео да оснујем Комплекс СПАСОВО: Мишљеновац или Кумодраж…

________

иванова разгледница, поздрав из мишљеновца, лето 2013

 

 

* 

 17- 20 година доцније, данас:  не два, него двеста двадесет и два места постоје где бих основао Комплекс Спасово: од  Мироч планине до Књажевца и Радана, правац север-југ!…