Црна књига, Марко Лопушина

Црна књига, Марко Лопушина    Тачно пре два века у Србији је забрањена прва књига "Сербие, плачевно" штампана на старословенском језику у Венецији. Аутор Миљко Радоњић, професор географије и неколико година раније Карађорђев министар спољних послова, подвргао је оштрој критици руску политику према Србији. Пошто је тада имала пријатељске односе са Русијом, књигу је најпре забранила Аустрија (уз сагласност српских власти), а потом и Србија. Од тада па до данас маказе забрана и идеолошких осуда непрестано раде, о чему сведочи "Црна књига" Марка Лопушине (у издању "Прометеја") о цензури у Србији од 1945. до 2015.

Ревносним чуварима разних политика и личности сметали су чак и стрипови, па је остало забележено да неколико бројева "Микија и његовог двојника" није излазило јер је неко у овим цртежима видео ругање малолетном краљу Петру Карађорђеву и намеснику кнезу Павлу. На сличан потез одлучила се и нова власт, тек усточилена, децембра 1945, када је судском одлуком забрањено излажење едиције у стрипу "Три угурсуза за време окупације" и стрипованих романа, Пушкинове "Поштареве кћи" и Толстојевог "Васкрсења". Образложење је било да "штетно делују на нашу омладину". Под изговором борбе против шунда својевремено је прекинуто и излажење "Тарзана", а претходно је са киоска нестао и "Робинзон".

- Тајне службе, Удба и Кос, заплениле су 15.000 забрањених дела. Судска и политичка цензура је јавно од 1945. до 1990. сасекла 1.300 уметничких дела високог ранга. Међу њима оштрицу забране је осетило 570 књига, 380 новина и часописа, 76 филмова, 70 позоришних представа, 56 народних и новокомпонованих песама и шлагера, 15 изложби слика, неколико радио и ТВ емисија, доста карикатура, афоризама - наводи Лопушина.

Књига, иначе, обилује десетинама конкретних примера "непожељних" уметничких дела и стварању "црних листа" писаца, сликара, режисера, глумаца, којима је био онемогућаван наступ у јавности. О томе сведоче не само неки од њих него и они који су у својим рукама држали цензурске маказе, једни по налогу, а други из дубоког личног убеђења.

АПСОЛУТНА КОНТРОЛА МИШЉЕЊА

Пракса чувања Броза, СК, Југославије, социјализма, ЈНА, самоуправљања, добила је нове циљеве, методе и облике у време режима Слободана Милошевића. У Србији је тада, истиче аутор, на делу била политичка, полицијска, судска и власничка цензура са црним листама забрањених јавних личности. Напомињући да је цензура уграђена у владавину свих држава света као инструмент тоталне контроле индивидуалног и колективног мишљења и изражавања, Лопушина закључује:

- Што је више демократије у свету, то је већа контрола и забрана јавног деловања. У тренутку када је 2014. "Гугл" достигао свој максимум у протоку информација и броју људи који га користе, увео је строго ограничење објављених садржаја. То је крунски доказ цензуре у 21. веку, а од тог процеса Србија није изузета.

Забранама се влада откад је света | Култура | Novosti.rs