Translate

среда, 24. фебруар 2016.

Како да у Србији постанете НИКО?



Glow and misery of humanitarian work in Serbia!!!
Објављено је 23.02.2016.
Film nastao zahvaljujuci ljudima koji su zeleli da pomognu ...smatrajuci da sam previse dala drugima. Moj rad posvecen mojim roditeljima i njihovom vaspitanju koje su preneli kao i duh ljubavi i covekoljublja...Srbija se voli delom i cinom milosrdja njenom narodu

Категорија


Ако постоји могућност да поделите видео значило би ми, јер је  то најмање што могу неког да замолим.

Живите дуго и напредујте!!! Светлана Урошевић



...
Пример Г-ђе С. Урошевић, коју иначе лично не познајем, више је него поучан, нека врста суморне потврде како пролазе они појединци, који су помагали другима, стигавши до - дна. Социјалног дна.  Кад сиромах иде на дно, на површини остају само његови празни џепови, каже једна корејска пословица. Могли бисмо и ми Срби, тетовирани транзицијом, да је усвојимо. ЗАВЕТИНЕ, нерадо на то подсећам, надам се да није неумесно, већ 32 године постоје, без крова над главом; тако да се о њиховом оснивачу и уреднику, може издалека мислити као о некаквом јуродивом типу, неком јуродивом писцу и професору, што наравно није тачно. Заветине "овидљавају" не само у Србији  и не само на Балкану, оно што други крију. Ево једне, још једне у низу, потврде, да постоји и она друга, другачија и неоткривена Србија, која је ушла у свет и историју света са неким другачијим аршинима. - Како да у Србији постанете НИКО? - Довољно је да сте несебични и да сте добили добро кућно васпитање, најједноставније речено. Нико је једно од имена за несрећу која је као река: у њу се сливају многи извори. На овом документарцу, или крику, можемо да видимо и мајку ауторке и хуманираке С. Урошевић, тј. кућу у којој живе - зар је то могуће? Могуће је! Али та мајка је пример и учитељица, која ћеркама остаје учитељица докле год живе заједно...
Знајући да ће велики број видети овај документарац, велики број људи, не само у Србији и на Балкану, Европи, већ широм света, знамо да ће то бити добро због истине, коју људи воле, а само нељуди мрзе...
     М. Л. 

1 коментар:

  1. Веома сте ме усрећили са мојом сликом....од мојих пријатеља, можда јединих у овој далекој земљи......тако они у свко време гледају доле, на мене малог "никога"....хвала, и у име мојих пријатеља, на пажњи!!!

    ОдговориИзбриши